Меморијал “Генерал Љубиша Стојимировић“

 

Од 18. до 25.марта 2016. године у Неготину је одржан Меморијал “Генерал Љубиша Стојимировић“. Меморијал је организовао  Општински одбор СУБНОР-а Неготин. У оквиру Меморијала Општински одбор је организовао:

– литерарни и ликовни конкурс за ученике основних и средњих школа на тему: Отворено писмо ратним пилотима света – сањајте о слободи и миру.

– отворену трибину на тему: НАТО агресија у светлу најновијих војно политичких дешавања у свету.

– научну трибину на тему: Нови изуми и методе за електроенергетску просекцију.

– изложбу слика официра савременика генерала Стојимировића.

– историјске часове у средњим и основним школама са приказивањем филма о НАТО агресији,

– свечану академију поводом дана ратних јединица СУБНОР-а Неготин,

– комеморацију поводом 24. марта – полагање цвећа и венаца на гробове погинулим у ратовима од 1991. до 1999. године, и

– спортска такмичења.

 

Представници Клуба генерала и адмирала Србије и СУБНОР-а Србије, генерали Златоје Терзић, Хранислав Стевановић и Мирослав Филиповић, као и представници пордружнице Клуба генерала и адмирала  у Нишу, генерали Томислав Младеновић и Божимир Пилчевић учествовали су на Свечаној академији поводом дана секције ратних јединица СУБНОР-а Неготин 24.03.2016. године.

На свечаној академији говорио је генерал Златоје Терзић, а скуп је, испред Подружнице Клуба у Нишу и као ратни друг генерала Љубише Стјимировића, поздравио  и генерал Томислав Младеновић.

Генерал Златоје Терзић, том приликом је рекао:

 

“Даме и господо,

 Поздрављам вас у име Клуба генерала и адмирала Србије и у име СУБНОР-а Србије. Желим вам добро здравље, личну и породичну срећу. Желим вам и успех у свим вашим прегнућима.

 Ево, протече већ седамнаест година од срамне агресије НАТО на нашу земљу. Нападнута је тада цела наша земља, али тежиште напада, и са земље и из ваздуха, било је усмерено на Косово и Метохију. Одбрана тог дела наше територије била је поверена трећој армији Војске Југославије којом су командовали генерали Небојша Павковић, као командант и Љубиша Стојимировић као начелник штаба, а на самој територији Косова и Метохије – Пруштински корпус под командом генерала Владимира Лазаревића.

 Још пре потписивања Дејтонског споразума изрицане су претње од стране челника НАТО и САД о могућем нападу на Југославију. Ми смо у Војсци Југославије те претње схватили озбиљно. У војним школама и високим командама разрађивани су модели могућег напада на нашу земљу као и модели могућег одговора. Анализе након агресије показале су да је тачност предвиђања тих модела била преко 80%. На тим моделима оспособљаван је командни кадар наше војске.

 Када је дошло до агресије, политичко руководство земље је прогласило ратно стање и позвало народ и војску на одбрану земље. Били сте сведоци да код командног кадра наше војске није било ни страха ни збуњености. Официрски кадар наше војске тачно је знао шта нас чека и како  томе може да се супротстави. Рађено је то мирно и са пуно самопуздања.

 И поред бесомучног дејства непријатеља из свих расположивих средстава наш командни кадар  успео је да сведе губитке људства и борбене технике на минимум и да сачува висок ниво борбене готовости својих јединица. Све док орган који управља државом није наредио прекид борбених дејстава, непријатељ није, и поред силног настојања, успео ни за стопу да продре на нашу територију. Тиме је Војска Југославије у потпуности извршила свој задатак. Признања Војсци Југославије уследила су из целог света па и од челника самог НАТО-а.

 Љубиша Стојимировић, као начелник штаба команде 3.армије дао је значајан лични допринос успешном дејству Треће армије, чиме је обезбедио часно место у историји српског народа. Осим у командовању, Љубиша се исказао и у уметности и, што је најважније, као муж и отац. Својим делима, Љубиша,  служи на понос родном крају из којег је потекао и у којем је одрастао.

 Као начелник штаба команде 3.армије Љубиша се суочио са највећом силом у историји човечанства која је стала на страну зла, на страну тероризма, а у функцији  насилне сецесије дела територије једне суверене европске земље. Пре два дана прочитах да су само Сједињене америчке државе 250 пута интервенисале оружјем по свету. Свака, директна или индиректна, војна интервенција сеје само смрт, разарање и несрећу.  Рат је настао ради пљачке, односно, отимања туђих добара и других вредности. То је у суштини сваког рата, сваке војне интервенције. Сви остали разлози, приче о демократији, људским правима, ширењу културе и цивилизације су замајавње сопственог и светског јавног мњења.

 Свака војна интервенција, осим опљачканих добара доноси и мржњу народа који је опљачкан, чији су грађани брутално побијени, а изграђена добра порушена. Та мржња рађа тероризам. Нико из беса не постаје самоубица. Самоубица постаје онај ко је све најдраже изгубио, онај ко од живота нема шта да тражи, онај ко се живота боји. Ухваћени у мрежу верског, политичког или националистичког фанатизма, такви људи постају веома опасни. Устаљен назив за њих јесте – терористи. Они то и јесу, али су истовремено и убице и жртве. Два пута страдају. Први пут од непријатеља, а други пут од оног ко им се представља као пријатељ, а користи их за остварње својих циљева. Наравно, лица за извршење терористичких аката регрутују се и на друге начине, али им је мржња заједничка карактеристика.

 У протеклих четврт века много је, директних или индиректних, војних и, привидно, невојних интервенција било. Преовлађујуће добро за пљачкање у тим интервенцијама била је и сада је – нафта. Постигнут је очигледан успех. Вредност нафте у протекле две године  пала је  на четвртину раније вредности. Добро дође за посустали економски систем запада, али и за урушавање земље са највећим резервама нафте, гаса и других сировина – Русије. Ресурси Русије су циљ. Да би до њих дошле, мултинационалне компаније сматрају да им је  све  допуштено. Тако ће усмеравати политичка руководсва својих држава.

 Шта са тероризмом. Ништа. Тероризам не представља озбиљнију претњу водећим земљама запада. Уместо тога, одличан је изговор, и то у мери као некада Христов гроб, да чине то што чине. Стотине и хиљаде жртава у терористичким нападима мала је цена за остварену корист. Запад је покренуо нове крсташке ратове. Кад више не буде имао користи, извући ће се као и пре осам векова. Рачуна и на то да ће се бес исламског народа излити на суседне земље које је, као и тада, онеспособио за одбрану.

 Да ли ће све то тако и да се деси? Наш народ каже “Човек снује, а бог одлучује“. Очигледно је да више не постоји само један, недодирљиви, центар моћи. Уздигли су се Русија и Кина, а све је, иако разуђен, јачи исламски фактор. Европска унија није у том колу јер је раздиру исте болести као и некадашњу Југославију. Онако како је она, својевремено, растурала Југославију, тако ће и њу да растурају. Постојећа ситуација у свету не може дуго да се одржи. До расплета ће доћи у догледном времену. Надам се да ће нови свет бити бољи од овог сада. Уосталом, историја човечанства је увек ишла узлазном линијом.

 Хвала на пажњи.“