Херојско дело војника Мирковић Стојадина

На основу одлуке Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије, делегација Клуба у саставу – генерали Миломир Миладиновић, Милан Станимировић и пуковник Драгомир Крстовић, у знак признања за учињено херојско дело војника Стојадина Мирковића 1991. године, посетила је његову мајку у Стојадиновом родном селу Горње Лесковице код Ваљева.

Стојадин је 29. септембра 1991. године, као војник на одслужењу војног рока у складишту Барутана код Бјеловара, којим је командовао мајор Милан Тепић, послушао своје срце, одужио дуг прецима и заклетви коју је положио. Могао је, као и остали војници са којима је био у војном складишту, да изврши наређење мајора Тепића и повуче се у заклон. Тада први пут није извршио наређење, уз речи: „И ја сам дао заклетву“. Из оклопног транспортера је, до последњег тренутка, штитио мајора који је решио да дигне складиште у ваздух да не би пало у руке хрватским побуњеницима. Погинуо је тренутак пре експлозије у којој је страдао и мајор Тепић. Тако су Стојадин и Милан отишли у легенду.

Током посете делегација Клуба је посетила Стојадинову родну кућу, у којој мајка Аница живи окружена сећањима, међу урамљеним синовљевим сликама, ордењем и признањима, многобројним текстовима и књигама о њему, и пожутелим писмима које јој слао из Војске. Са тугом у очима, и покојом сузом, мајка прича о свом сину, поносна што је Цолета, како су га од миља звали, научила да буде добар, частан и поштен. Све је ту што подсећа на Стојадина, само што њега нема.

Делегација је упознала мајку Аницу са иницијативом коју је покренуо Клуб, да се поред споменика хероја Милана Тепића постави споменик и Стојадину и да једна улица у Београду добије име по њему.

Постоји апсолутна сагласност чланова Клуба да је ово Стојадиново дело пример жртвовања за отаџбину, савесно и одговорно поштовање војне дисциплине и дате заклетве за време служења војног рока, чак и у ситуацији кад га је претпостављени мајор ослободио дате заклетве и наредио му да напусти складиште муниције и спасе млади живот. Његово дело је светао пример новим нараштајима на кога су поносни његова мајка која га је васпитавала, (отац му је трагично изгубио живот пре његовог херојског дела), школски другари, његови учитељи и сви ми, колеге његовог претпостављеног мајора Тепића. Стојадинов чин жртвовања мора да остане у трајној успомени нашем народу, јер је таквих примера мало у нашој историји.

Делегација је заједно са мајком посетила Стојадинов гроб, запалила свеће и положила цвеће.

 

 

 

Приликом обиласка школе у којој је Стојадин завршио осам разреда, испред које стоји његова биста, делегација је посетила и спомен собу коју су уредили његови наставници и школски другови за сећање на његово херојско дело.

Клуб ће поново покренути иницијативу код градских и државних органа, да се војнику-хероју Стојадину Мирковићу достојно одужи за дати живот у извршавању задатака у одбрани отаџбине.

ММ