СВЕЧАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ КЛУБА

Свечана седница Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, одржана је 14. јуна ове године у Дому Војске у Београду. Поред чланова Клуба, седници су присуствовали и представници Министарства одбране и Војске Србије, као и друштвених и других организација са којима Клуб сарађује, те поштоваоци Клуба и други гости.

Поздрављајући присутне, председник Скупштине Клуба, генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић, осврнуо се у свом обраћању на актелну политичку ситуацију у свету и друштвено-политичку ситуацију у Србији и однос међународне политике према нашој земљи:

“Свесни тешкоћа у којима се Србија налази, одлучили смо да у складу са тим не  славимо већ да обележимо, ево већ по 18 пут,  Дан оснивања нашег удружења кога чине бивше високе војне старешине наше армије који су , као што су и наше колеге који су на челу наше војске данас, гарант одбрамбене способности наше Србије. Одлучили смо се за формирање једног оваквог удружења да би смо, ако не практично, а оно идејно, дали допринос даљој афирмацији војске и њене одлучујуће улоге у очувању безбедности наше земље, спремни да као и у време активне службе помогнемо у складу са могућностима и потребама.
Недавно смо имали годишњу скупштину на којој смо анализирали рад у протеклој години и усвојили задатке за наредну годину. Све те задатке решавамо личним ангажовањем, пре свега изабраних органа, али и осталих чланова Клуба финансирајући се сопственим средствима и без икакве накнаде за ангажовање у реализацији постављених задатака. Имамо разумевање МО и војске који нам помажу у реализацији неких задатака.
Тежиште у раду Клуба је на обележавању датума и подсећање на славне догађаје наше војске и народа из историје, одавању почасти нашим колегама и пружање помоћи неправедно оптуженим колегама од којих се неки још увек налазе у затворима, сарађујемо са удружењима истих опредељења.

Поред наведеног имамо изузетну међународну сарадњу са сличним организацијама других земаља где смо као партнери прихваћени и цењени.

Забринути смо због актуелних дешавања у свету и њихов утицај на безбедносне изазове по Србију, јер се тешка међународна ситуација директно одражава и на безбедност Србије. Поготово што се ситуација у Украјини перфидно користи за решавање односа унутар Србије. Наша земља се условљава неким “ резолуцијама“  ултиматумима како би такозвану државу „Косово“ легализовали у међународним односима и на тај начин покушавају да неостварене ратне циљеве реше претњама, условљавањима и уценама.
Мислили смо да је Кумановским споразумом и доношењем  резолуције 1244 СБ УН, агресија завршена, а то је судећи по понашању светских моћника била фарса, јер по њиховом признању уговоре потписују да би се припремили за још већа уцењивања или да припреме нову подвалу, па агресија на нашу земљу траје и данас применом других средстава. Саветују нас да се одрекнемо наше прошлости и да не живимо величајући хероје из славних времена, да гледамо у будућност, јер се и они тобож одричу прошлости.

Притом прикривају да је  њихова прошлост  поробљавање, убиства,  насилно одузимање и искоришћавање туђих територија, терор над немоћним народима широм света, а наша прошлост је увек била борба за слободу која нас је само у 20.веку коштала преко три милиона живота.
Није било ратова на простору Европе, а да нисмо, не својом вољом били учесници, у свим тим ратовима наши преци били су на великим искушењима али се својом вештином, одлучношћу и  храброшћу ни у једном рату нису обрукали. Поносни смо на њих на борце са Цера и Колубаре, Мачковог камена, Кадињаче, Љубиног гроба и низ других битака из историје наших народа који ни по цену живота нису одступали. Храброст бораца са Кошара и Паштрика превазилази све норме људских могућности и издржљивости у борби. Поносни смо на њих јер су својом храброшћу још једном потвредили да смо достојни дела наших предака. Њихова су дела бесмртна.
За та херојска дела наше војске и народа у целини доживели смо потпуну сатисфакцију приликом обележавања 20. годишњице агресије од учесника међународне конференције, на којој су учествовали представници из читавог света, њих преко 250 међу којима и из агресорских земаља, саопштено је преко 80 реферата у којима су одали признање нашој војсци и осудили агресију.

Као што сам на почетку рекао забринути за безбедност Србије подржавамо напоре председника Србије господина Александра Вучића за очувањем територијалне целовитости Републике Србије и да се проблеми који су настали незаконитим отимањем Косова и Метохије и арогантним условљавањем међународних моћника, решавају преговорима и мирним путем у складу са међународним правом. У тим преговорима основе морају бити
-Устав Републике Србије којим су дефинисане границе и територија Србије
-Резолуција 1244 Савета безбедности УН,највиши међународно правни акт и
-Споразум о формирању Заједнице српских општина у складу са Уставом Србије

Понуђене основе за преговоре су теже од ултиматума Србији из 1914. и као такве не решавају проблем наше земље, чак напротив још више погоршавају ситуацију на Балкану у целини. Садржај ултиматума  би био исти и да уведемо санкције Русији. Како веровати на реч и обећања некоме који није достојан ни свог потписа од пре десет година.

Наш однос према Косову и Метохији проистиче из националних и патриотских осећања, као и нашег народа у целини, али и из специфичног односа као учесника у редовима наше војске у одбрани у којој је велики број дао  своје животе, а неки завршили у Хашком трибуналу. У свим школама досад смо учили  да је Косово и Метохија Србија, што је дефинисано и Уставом Републике Србије и преговарати требамо, али Пећка патријаршија, Грачаница,  Дечани и друге светиње на Косову и Метохији немају цену и признање и пријем ткз државе „Косово“ у УН несме никад бити на дневном реду у Србији.
И на крају,чини се да је за ову тешку ситуацију у којој се нашла наша Србија, најбоље одражавају речи почившег Патријарха Павла:
“Косово ће у 21.веку бити мера и провера свих нас. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било, а на нашем месту живеће неко други“.

Хвала на пажњи.
На свечаној седници Скупштине Клуба, додељена су признања заслужни поединцима и организацијама:

 

МЕДАЉА СРПСКИХ ГЕНЕРАЛА,  додељена је:

 

Др Радету Прелевићу, пуковнику,

Др Михаилу Зоговићу, бругадном генералу,

Стојану Батинићу, бригадном генералу у пензији,

Божимиру Пилчевићу, генерал-мајору у пензији,

Драгомиру Крстовићу, пуковнику у пензији и

Храниславу Стевановићу генерал-мајору у пензији

 

ЈУБИЛАРНА СПОМЕН МЕДАЉА 75+15-СЕЋАЊА

 

Николи Селаковићу, Министру у Влади Републике Србије и

Драгану Миленковићу пуковнику

 

ПЛАКЕТА

 

Министарству одбране Републике Србије,

Војномедицинској академији, Беград и

Медија Центру Одбрана

 

ЗАХВАЛНИЦА

 

Љубомиру Драгањцу, генерал-потпуковнику у пензији,

Јовану Милановићу, генерал-потпуковнику у пензији,

Милету Филиповићу, генерал-мајору у пензији,

Проф.др. Миладину Шеварлићу, председнику Управног одбора Друштва српских домаћина,

Милени Минић, медицинској сестри на ВМА,

Слађани Васовић, медицинској сестри на ВМА и

Велизару Цивићу, шефу ресторана ВУ Дедиње