АГРЕСИЈА НАТО – 24 ГОДИНЕ ПОСЛЕ
У организацији Клуба генерала и адмирала Србије, Београдског форума за свет равноправних, СУБНОР-а Србије и Друштва српских домаћина, одржан је округли сто – “Агресија НАТО – 24 године после.
На округлом столу су говорили: генерал Миломир Миладиновић, председник Клуба генерала и адмирала Србије, Никола Шаиновић, ранији потпредседник Савезне владе СРЈ у време агресије НАТО, Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, проф. др Миладин Шеварлић, председник Извршног одбора Друштва српских домаћина, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе, Млађен Цицовић, шеф Представништа Републике Српске у Србији, Новак Бјелић, генерални директор комбината „Трепче“ у последњој декади XX века.
Округлом столу, у свечаној сали Дома Војске Србије присуствовао је велики број чланова и симпатизера организација домаћина овог скупа. Присуствовао је и државни секретар Министарства унутрашњих послова др Данило Стевандић. Округлом столу су присуствовали и амбасадори више пријатељских земаља, већи број народних посланика Народне Скупштине Србије и угледни културни, друштвени и научни радници.
Генерал Миломир Миладиновић на овом скупу уручио је Николи Шаиновићу ПОВЕЉУ почасног члана Клуба генерала и адмирала Србије.
Са скупа су упућена три апела:
Први, да се обнови рад Скупштинске комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом и других оружја чија је употреба забрањена међународним конвенцијама током агресије НАТО и Владиног интерресорног тела;
Други, да се до обележавања 25. годишњице агресије НАТО марта идуће године, оконча рад на утврђивању списка свих цивилних жртава агресије;
Трећи, да се изврши анализа обраде наставне јединице о агресији НАТО у свим уџбеницима свих нивоа образовања и обезбеди очување истине.
РЕФЕРАТ
Председника Скупштине КГАС
генерал-потпуковника у пензији
Миломира Миладиновића:
После агресије на нашу земљу НАТО снага 1999.године говорили смо да нам је стало до истине о мотивима агресора, а били смо свесни да када сазнамо праву истину,она неће имати великог значаја. Какви су међународни односи данас, није искључено да у будућности истина постане то да смо криви што смо се бранили од агресије.
Даме и господо,колеге и пријатељи, драги гости, поздрављам вас у име Клуба генерала и адмирала Србије,удружења које окупља бивше високе војне команданте и руководиоце наше војске.
Уочи дана, када је најмоћнија сила у историји човечанства,удружена у НАТО-у са САД начелу, отпочела бесомучно бомбардовање наше земље без међународних правила, први пут после 2.св.рата обележавамо 24-годишњицу, тугујући за Милицом, а то је најбројније име међу Српкињама, за Сањом, најбољом математичарком, која би данас била доктор наука и од које би сви имали користи, за изгинулим друговима и грађанима наше земље, али истовремено поносни на дела наших колега и одлучан отпор наше војске и достојанствену подршку нашег народа.
Забринути смо због актуелних дешавања у свету и њихов утицај на безбедносне изазове у односу на Србију, јер се тешка међународна ситуација директно одражава и на безбедност наше земље. Ситуација у Украјини се перфидно користи за решавање односа унутар Србије. Наша земља се условљава, резолуцијама“,ултиматумима како би такозвану државу „Косово“ легализовали у међународним односима, и на тај начин покушавају да не остварене ратне циљеве реше претњама, условљавањима и уценама. Подсећам да су им ратни циљеви били:Рушење државног уређења; Распарчавање СР Југославије; уништење наше војске… Ниједан нису остварили. Како на бојном пољу нису остварили своје циљеве, покренулисупроцес суђења нашим командантима због тога што су се усудили да им се супротставе, од којих су неки завршили живот у Хашком трибуналу као и председник СР Југославије Слободан Милошевић, неки још увек издржавају казне по затворима Европе, а нажалост некима се прети да ће доживети исту судбину. Мислили смо да је Кумановским споразумом и доношењем Резолуције број 1244 СБ УН агресија завршена, а то је судећи по понашању светских моћника била фарса, јер по њиховом признању уговоре потписују да би се припремили за још већа уцењивања или да припреме нову подвалу, па агресија на нашу земљу траје и данас применом других средстава. Саветују нас да се одрекнемо прошлости и да не живимо величајући хероје, да гледамо у будућност, јер се и они тобож одричу прошлости, али њихова прошлост су поробљавање, убиства, насилно одузимање и искоришћавање туђих територија ратови и колонијализам, а наша прошлост је увек била борба за слободу која нас је само у 20.веку коштала више од три милиона живота.
Није било ратова на простору Европе, а да нисмо, не својом вољом, билиучесници. У свим тим ратовима наши преци били су на великим искушењима, али се својом вештином, одлучношћу и храброшћу ни у једном рату нису обрукали. Поносни смо на њих на борце са Цера и Колубаре, Мачковог камена, Кадињаче, Љубиног гроба и низ других битака из историје наших народа који ни по цену живота нису одступали. Храброст бораца са Кошара и Паштрика превазилази све норме људских могућности и издржљивости у борби. Нема примера у историји ратова да је на тако малом простору два месеца дејствовала стратегијска авијација НАТО-а у подршци оружаним снагама Албаније и земљиште претворила у оно као на месецу,али храбре борце ни то није натерало на одступање. Поносни смо на њих јер су својом храброшћу још једном потврдили да смо достојни дела наших предака. Њихова су дела бесмртна. За та херојска дела наше војске и народа у целини доживели смо потпуну сатисфакцију приликом обележавања 20-годишњице агресије од учесника међународне конференције, на којој су учесници били из читавог света, њих више од 250, међу којима и из агресорских земаља. Саопштено је више од 80 реферата,у којима су одата признања нашој војсци, а једнодушно осуђена агресија.
Као што сам на почетку рекао, забринути за безбедност Србије, подржавамо напоре председника Србије господина Александра Вучића за очување територијалне целовитости Републике Србије и да се проблеми који су настали не законитим отимањем Косова и Метохије и арогантним условљавањем међународних моћника, решавају преговорима и мирним путем у складу са међународним правом. У тим преговорима основе морају бити-Устав Републике Србије,којим су дефинисане границе и територија Србије-Резолуција 1244 Савета безбедности УН, највиши међународно-правни акт и Споразум о формирању Заједнице српских општина, у складу са Уставом Србије
Понуђене основе за преговоре су теже од ултиматума Србији из 1914. године и као такве не решавају проблем наше земље,чак напротив, још више погоршавају ситуацију на Балкану у целини. Садржај ултиматума би био исти и када бисмо увели санкције Русији. Како веровати на реч и обећања некоме који није достојан ни свог потписа од пре десет година.
Наш однос према Косову и Метохији проистиче из националних и патриотских осећања,као и нашег народа у целини, али и из специфичног односа као учесника у редовима наше војске у одбрани у којој је велики број дао своје животе, а неки завршили у Хашком трибуналу. У савим школама до сад смо учили да је Косово и Метохија Србија ,што је дефинисано и Уставом Републике Србије. Треба да преговарамо,али Пећка патријаршија, Грачаница, Дечани и друге светиње на Косову и Метохији немају цену и признање и пријем тзв.државе „Косово“ у УН не сме никад бити на дневном реду у Србији.
И на крају,чини се да ову тешку ситуацију у којој се нашла наша Србија, најбољеодражавају речи почившег Патријарха Павла: ,,Косово ће у 21.веку бити мера и провера свих нас. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било,а на нашем месту живеће неко други“.
Хвала на пажњи.