АПЕЛ САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ И ММКС

 

 

Клуб генерала и адмирала Србије, као ванстраначко и невладино удружење, са пажњом је пратио рад Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ), касније Механизма за међународне судове (ММКС). Од почетка рада овог органа очекивали смо да ће правично и непристрасно судити оптуженима за ратне злочине током ратних сукоба на подручју бивше Југославије после 1991. године. Очекивали смо да ће, тако радећи, допринети помирењу народа на овом простору и поновном успостављању и очувању мира, као што је прокламовано Статутом МКТЈ.

Трибунал је основан за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права без обзира на њихову националну припадност. Сведоци смо да је током тих сукоба био веома велики број злочина и жртава на свим странама, те да су починиоци злочина били из редова свих ратујућих страна. Са гнушањем осуђујемо све злочине, саосећамо са жртвама на свим странама и подржавамо правично суђење свим осумњиченим за почињене злочине. Такав став декларативно је изражавао и МКТЈ, као и ММКС касније.

 

Демографски губици у погледу националне припадности током сукоба само у Босни и Херцеговини (БиХ) скоро су пропорционални броју становника националности које су живеле у БиХ пре сукоба. Слична је ситуација ако се посматра цела бивша Југославија у сукобима 90-тих година. То потврђује да је жртава било у редовима свих народа, али и да починиоци злочина потичу из реда свих народа. Било би за очекивати да број подигнутих оптужница и изречених пресуда приближно прати те пропорције.

 

Нажалост, у пракси рада МКТЈ и ММКС чињенице говоре другачије. За сукобе после 1991. године на подручју бивше Југославије подигнуто је 108 оптужница против политичара и припадника оружаних снага из реда српског народа. Од тога је 65 осуђено на дугогодишње казне затвора. Чак седам припадника је осуђено на доживотну робију. Из Хага је трансферисано девет предмета Суду Босне и Херцеговине за оптужене припаднике из реда српског народа и, наравно, сви су осуђени на дугогодишње робије. Пре окончања процеса пред МКТЈ 14 оптужених Срба  нису живи дочекали окончање процеса (шест умрло у притворској јединици МКТЈ или на лечењу у Србији, три извршила самоубиство, шест убијено углавном током хапшења и један је проглашен мртвим). Ослобођено је шест оптужених Срба, од којих је двојици укинута ослобађајућа пресуда и води се поновљени процес пред ММКС. Четрнаест оптужница је повучено пре почетка суђења.

 

Када су у питању оптужени из реда осталих народа, нажалост, стање је сасвим другачије. Оптужено је осам Албанаца: само једном је изречена затворска казна (13 година), шесторица су ослобођена кривице и једном је повучена оптужница. Оптужено је девет Бошњака: петорици су изречене затворске казне (три до 18 година), тројица су ослобођена кривице и један је преминуо пре завршетка процеса. Оптужена су два Мaкедонца: један осуђен на затворску казну, а други ослобођен кривице. Оптужена су 33 Хрвата: 20 је осуђено на временске казне затвора (од шест до 25 година), седам је ослобођено кривице, двојица су преминула пре завршетка процеса и четворици повучена оптужница. При томе, ни један Хрват није суђен за злочине против Срба. Хашки трубунал је уступао предмете за ратне зличине судовома за ратне злочине у Сарајеву и Загребу, а само један предмет је уступљен Суду за ратне злочине у Београду, али није суђено због болести оптуженог.

 

Србима је у МКТЈ пресуђено 1.138 година затвора. Истовремено  за злочине против Срба затворске казне су изречене само тројици оптужених из реда Бошњачког и једном из реда Албанског народа (укупно 55 година) . Ко је одговоран за остале злочине над Србима? Да ли су то сами себе поубијали? Да ли заиста неко мисли да није било злочина против Срба? Највећи злочинци против српског народа су ослобођени оптужбе (Орић, Готовина и Харадинај. Првој двојици првостепено осуђујућа пресуда у другом степену већином гласова преиначена је у ослобађајућу). Једино се Србима који се налазе на издржавању затворске казне не дозвољава привремено пуштање на слободу после проведене две трећине изречене казне у затвору.

 

И на крају, Жалбено веће ММКС, потврдило је првостепену доживотну пресуду генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу без уважавања ни једне чињенице коју је документовала одбрана у жалбеном поступку. Председавајућа Жалбеног већа Приска Матимба Нијамбе по свим питањима жалбе имала је супротно мишљење од осталих судија који су одбацили наводе у жалби. Није ли једино она читала чињенице наведене у жалби? Или је једина имала храбрости да изнесе свој став? Како год – индикативно је. А генерал Ратко Младић ће за свој народ остати оно што је и био.

 

Шта рећи после свега о раду МКТЈ И ММКС? Без намере да се умањују било чији злочини, па и српски, недвосмислен је утисак да овај орган није имао уравнотежен приступ, да су примењивани двоструки стандарди, да није судио по правилима правде и права, да није уважавао чињенице и аргументе једне (српске) стране, посебно када су изношене чињенице супротне доказима у претходним предметима, да је то једна ”велика игра”, планиран пројекат, у коме је унапред одређен кривац, да за огромне српске жртве нико није одговарао. Аргументи говоре да овакав рад суда није обезбедио фер суђење, више се руководио политиком него правом.

 

Ни после ове пресуде и близу 30 година рада Хашки трибунал, укључујући, ММКС, није остварио прокламовану и статутом утврђену улогу. Није дошло до помирења народа на овом простору и успостављања трајног и одрживог мира. Напротив, супротстављене оцене и запаљива реторика после изречене последње пресуде потврдјују да је стање међунационалних односа далеко, далеко од помирења, да је угрожен мир и стабилност у региону.

 

На основу свега, апелујемо на Механизам за међународне судове и Савет безбедности УН да омогуће ревизију овог случаја у циљу утврђивања потпуне истине и помирења народа. Апелујемо на политичко руководство Србије да достојанствено ради на обезбеђењу мира, стабилности и помирења у региону, као и на заштити свих њених грађана, укључујући и оне на издржавању затворских казни.

 

На седници Извршног одбора Клуба донета је одлука да се овај апел јавно објави.

 

 

У Београду, 14. јуна 2021. године.                      ИЗВРШНИ ОДБОР КЛУБА