МИР И НАПРЕДАК УМЕСТО РАТОВА И СИРОМАШТВА

Поводом обележавања 20-те годишњице НАТО агресије на СРЈ, 22. и 23. марта ове године, у Дому ВС у Београду, одржана је Међународна конференција под називом „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“. Организатори овог значајног скупа били су Клуб генерала и адмирала Србије, Београдски форумом за свет равноправних, СУБНОР Србије и Друштвом српских домаћина.

Са конференције је свету упућена „Београдска декларација“ у којој се каже:

„Учесници Конференције су јединствени у осуди агресије НАТО, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачкии злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународногправа“.

Рад конференције је отворен интонирањем Химна Републике Србије и песмом „Востани Сербие“

На овој Међународној конференцији присуствовао је велики број активиста и бораца за мир и равноправност у свету који својим активностима и деловањем промовишу мировне иницијативе и идеје у свету и пружају подршку нашој земљи у борби за очување њеног интегритета и суверенитета. Међу њима су Петер Хандке, Сергеј Бабурин, Жак Огар, Мишел Чудоски и многи други који су активно учествовали у раду Конференције дајући пун допринос њеној садржајности на путу остварења истине и раскринкавања циљева САД и савезника из алијансе НАТО у овом терористичком походу.

На конференцији су говорили или приложили своје радове министар одбране Србије Александар Вулин, др Момир Булатовић, председник Владе СРЈ у време агресије, Владислав Јовановић, бивши министар спољни послова у СРЈ, Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, генерали Миломир Миладиновић, др Лука Кастратовић, Слободан Петковић и око 80 учесника из иностранства из око 50 земаља.

Међународна конференција је својим дводневним врло добро припремљеним и студиозним радом, дала снажан печат и велики допринос у изношењу праве истине на светлост дана и пред очи целог света о крајње нехуманој агресији алијансе НАТО, ничим изазване, наносећи тиме велике људске жртве и материјалну и нематеријалну штету нашој земљи, са несагледивим последицама по здравље људи и развој материјалних добара. Насупрот томе, велике силе предвођене најачом међу њима, упорно покушавају да изношењем неистина бацају свету прашину у очи, да заташкају бесмисленост и нељудскост свог деловања са позиције силе и терора. Храбар и поносит народ мале Србије успешно им се супроставио што и данас чини у њиховим настојањима да спутавају брз и успешан развој наше земље. Практично агресија се наставља, само другим средствима и у другом облику.

Импозантан је био број говорника, чија надахнута и пре свега подстакнута хуманошћу и борбом за праведнији свет излагања, присутне нису оставили равнодушним. Чини се да је то један можда мали али темељан корак на раскринкавању циљева САД и НАТО која ће једног дана морати изаћи пред суд правде.

На крају рада овог еминентног скупа, учесницима је предложена Београдска декларација, следеће садржине:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 1999 – 2019.

БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Поводом 20-те годишњице агресије НАТО пакта на Србију (СР Југославију), уБеограду је 22. и 23. марта 2019. године одржана Међународна конференција под геслом ,,ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ” и насловом “Mир и напредак, уместо ратова и сиромаштва”. Конференција је одржана у организацији Београдског форума за свет равноправних, Савеза удружења бораца народно-ослободилачког рата Србије, Клуба генерала и адимирала Србије, Друштва српских домаћина и у сарадњи са Светским саветом за мир. Поред учесника из Србије, у програму је учествовало више од 200 угледних гостију из око 50 земаља света, којима судомаћини изразили искрену захвалност на солидарности, подршци и великојхуманитарној помоћи, у једном од најтежих периода новије историје Србије и њеногнарода.

Програм обележавања ове годишњице посвећен је чувању трајног сећања и одавањупочасти припадницима војске и полиције, који су дали своје животе уодбрани земље од агресије и цивилним жртвама, укључујући децу, старе и изнемогле, страдалетоком 78-дневне агресије НАТО.

Учесници Конференције су били јединствени у осуди агресије НАТО, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачкии злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација,Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународногправа.

Агресијом на Србију (СРЈугославију), водеће западне силе, на челу са САД, изложили су њен слободарски и правдољубив народ страдању,разарању и наношењу трајних патњи, ради остваривања својих империјалистичкихгеополитичких циљева, за контролу природних и енергентских ресурса, путева транспорта и сфера утицаја. То није био,,мали рат”, нити,,хуманитарна интервенција“, већ рат геополитичких циљева за дуготрајно распоређивање америчких трупа на Балкану, успостављање преседна за нове агресије и збацивање легалних влада,у оквиру стратегије ширења на Исток и успостављања глобалне доминације. Остаће историјскачињеница да је Европа 1999. ратовала против саме себе, слепо следећи туђе геополитичкеинтересе.

Европа је данас још подељенија и нестабилнија. Окретање Европе себи захтевапреиспитивање, храброст и визију, укључујући и признање да је напад на Србију (СРЈ) 1999.био велика историјска грешка.

Планери и извршиоци агресије треба да одговарају за своја злодела. У агресији је страдало око 4.000 људи, (међу којима 89 малолетнедеце), док је око 6.500 људи теже рањено. Директнаматеријална штета износила је100 милијарди америчких долара. Наглашено је да су НАТО и земаље чланице, учеснице у агресији, у обавези да Србији надокнадепричињену ратну штету.

Учесници Конференције су упознати са досадашњим резултатима научних истручних анализа, које потврђују да су употреба муниције са осиромашеним уранијумом,графитних и касетних бомби, и других запаљивих и отровних убојитих средстава, довели до вискокогстепена дуготрајне загађености животне средине и масовног угрожавања здравља грађана Србије. Поздрављено је формирање посебних тела Народне скупштине и ВладеСрбије, за утврђивање последица НАТО агресије на здравље грађана и животну средину и дата подршка њиховом раду.

Насилно, противзаконито отимање Косова и Метохије од Србије се наставља сталним притисцима на Србију да и формално призна отимање дела своје државне територије. Учесници Конференције су подвукли да би насилно одузимањеКосова и Метохије од Србије представљало преседан који би неизбежно водио исцртавању нових граница на Балкану и стварању тзв. велике Албаније, на рачун државних територија Србије, Северне Македоније, Грчке и Црне Горе. Сепаратистичке тежње у низу других европских и ваневропских земаља, такође, би биле интензивиране, што би неминовно водило широј дестабилизацији и сукобима са несагледивим последицама.

Агресија НАТО пакта на Србију (СРЈугославију) била је истовремено директан напад на системмира и безбедности у Европи и свету, успостављен на резултатима Другог светског рата.Она је, као што су то показале потоње интервенције САД и њених савезника (Авганистан,Ирак, Либија, Мали, Сирија и др.), послужила као преседан и модел за глобализацијуинтервенционизма, образац о томе како се тероризам и сепаратизам користе заостваривање освајачких планова западних ценатара моћи, за насилну промену„неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.

Агресија НАТО на Србију (СРЈ), као акт најгрубљег кршења основнихпринципа међународног права, не може се ничим правдати, нити одговорност агресораумањивати лицемерним покушајима пребацивања одговорности на Србију, или на њенотадашње државно руководство. Агресија НАТО је ушла у историју као показатељморалног и цивилизацијског пада, од којег се владе водећих агресорских земаља, нидвадесет година после, нису ослободиле, нити извукле одговарајуће поуке.

Учесници Конференције изразили су снажну подршку и солидарност са напоримаСрбије у отклањању тешких и даље присутних последица агресије и настојањима да недозволи да се оружана агресија НАТО настави другим средствима. Пружена је подршканапорима Србије за очување њеног суверенитета и територијалног интегритета, као и зарешавање будућег статуса Косова и Метохије, у складу са међународним правом иРезолуцијом Савета безбедности УН 1244. Осуђена је политика уцена, притисака и свихједностраних корака, чији су циљеви наметање неуравнотеженог, неправедног инеодрживог решења.

Одговорност за злочине и причињену штету агресора не може се оправдати нити умањити. Србија има право да тражи накнаду штете, правну и кривичну одговорност лидера НАТО и одговорних чланица. Затражено је неодложно процесуирање свих одговорних за злочине према Српском народу, посебнотрговину људским органима киднапованих Срба, у складу са Извештајем Дика Мартија и одлуком Парламентарне скупштионе Савета Европе.

Агресијом 1999. на Србију (СР Југославију) и другим војним интервенцијама последњих деценија, НАТО је постао освајачки војни савез, одговоран што су Балкан и Европа данас подељенији и нестабилнији, што су Европа и међународни односи милитаризовани, што су неповерење и конфронтација најдубљи од хладног рата, што је дубоко уздрман светски поредак безбедности. НАТО је оруђе војно-индустријског комплекса и доминације најкрупнијег капитала, а не мира, потреба народа и напретка. Зато НАТО, као реликт хладног рата, треба распустити, а стране војне базе укинути, укључујући и Бондстил у српској покрајини Косову и Метохији.

Учесници Конференције су оценили да свет пролази кроз веома критичан периодрастућег неповерења, тензија и претњи новим интервенцијама и сукобима. Корени тогалеже у агресивности НАТО и отуђених центара моћи, чијим интересима одговара кршењеосновних принципа међународног права, ескалација претњи, провокације и директномешање у унутрашње ствари суверених земаља, нова трка у наоружавању, свеизраженија милитаризација међународних односа.

Међународне институције мира и сарадње, које представљају основу међународногпоретка и његове стабилности, као што су: Уједињене нације, ОЕБС, УНЕСКО, WTO идруге, су често заобиђене, злоупотребљене, или запостављене од стране водећих западнихземаља.

Констатовано је да је политика доминације, заснована на војној сили,карактеристична за униполарни светски поредак, неприхватљива, јер је заснована напривилегијама и самопроглашеној изузетности, а не на равноправности свих земаља инарода. Мултиполаризација искључује доминацију и отвара простор за демократизацијумеђународних односа. Упућен је апел свим мирољубивим снагама у свету да удруже снагеу борби за поштовање међународног права заснованог на Повељи УН, за јачање улогеУједињених нација и других универзалних међународних организација.

Учесници Конференције су јединствени у захтеву да се нова трка у наоружавању и кршењемеђународних споразума из те области, морају хитно зауставити, а средства из војнихбуџета преусмерити за економски развој, подизање квалитета живота грађана и отклањањезастрашујућих развојних и социјалних диспропорција у свету.

Оцењено је да империјалистички систем,са незаситомпохлепом за туђим богатствима, униполарни поредак, заснован на стратегијиизузетности, доминације и НАТО интервенционизам, представља кључне изворнестабилности, неповерења и сукоба. За мир, демократију и напредак неопходне сукорените промене у светским односима, поштовање суверене равноправности, немешањеи мултилатерализам. Стабилност, мир и инклузивни напредак захтевају уважавањезаједничких интереса, партнерство и искључивање сваког егоизма, протекционизма ипривилегија. Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари,коју подстичу војно-индустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морајууступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права имеђународног поретка, заснованом на заједничким интересима и међусобном уважавању.

Учесници Конференције су се заложили за мирно политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.

Изражена је пуна солидарност са народом и Владом Венецуеле, на челу салегитимним председником Николасом Мадуром, и пружена пуна подршка њиховомодлучном и достојанственом одбијању покушаја САД, Европске уније, Организацијеамеричких држава (OAS) и других, да насилно збаце легалну власт. Изражено је уверење да ће народ Венецуеле успети у својој праведној легитимној борби да сеодбрани од свих притисака и претњи и да ће дијалогом и мирним путем постићи најбољарешења за своје тренутне тешкоће.

Учесници Конференције су изразили дубоко поштовање, солидарност и подршку Влади, војсци и народу Сирије, у њиховој вишегодишњој херојској борби против спољнеагресије, страних плаћеника и међународних терориста. Одато је дубоко признање запостигнуте успехе у ослобађању земље од исламских и других фундаменталиста.Изражена је подршка очувању територијалног интегритета и јединства Сирије и осуђенсваки покушај да се она подели, или распарча.

Упућен је апел да се криза на Блиском истоку решавамирним, политичким средствима, без политике свршених чинова, уз поштовање неотуђивог права палестинског народа на сопствену државу, у границама од пре 4. јуна 1976. године, са Источним Јерусалимом, као главним градоми права на слободан и безбедан повратак палестинских избеглица у њихове домове, сходно Резолуцији УН 194.

Изражена је најдубља забринутост због продужене спољне агресије у Јемену исолидарност са народом Јемена, у његовим патњама и страдању током немилосрднеспољне агресије од стране војне коалиције на челу са Саудијском Арабијом, уз подршкупојединих западних сила. Упућен је захтев за хитну обуставу спољне агресије и запоштовање слободе и права народа Јемена да сам одлучује о својој судбини.

Београд, 23. март 2019.

Подугачак би био извештај ако би се осврнули на говоре свих излагача, па зато, да остане трајно забележено, дајемо њихова имена у редоследу излагања, који је био употпуњен излагањима њихових Светости СПЦ и министра одбране Србије:

МОМИР БУЛАТОВИЋ, председник Савезне Владе СРЈ, у време агресије НАТО 1999, председник Удружења „Слобода“

ПЕТР ОЛЕГОВИЧ ТОЛСТОЈ, Руска Федерација, заменик председника Државне Думе РФ

МИЛОМИР МИЛАДИНОВИЋ, председник Клуба генерала и адмирала Србије

СОКОРО ГОМЕШ, Бразил, председница Светског савета за мир

ДУШАН ЧУКИЋ, Председник СУБНОР Србије

ВИЛИ ВИМЕР, Немачка, порука „Сања“, чита Марина Чолић

ТАНАСИС ПАФИЛИС ,Грчка, Генерални секретар Светског савета замир

МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Председник Управног одбора Друштва српских домаћина

ЖАН ЛУК МЕЛАНШОН, Француска, посланик

СЕРГЕЈ БАБУРИН, Руска Федерација, председник Међународне словенске академије наука, потпредседник Руске Државне Думе 2. и 4. Сазива

ЕДВАРД КУКАН, (Чешка), Бивши министар спољних послова

МИЛЕ БЈЕЛЕЈАЦ, (Србија), директор Института за новију историју

ФЈОДОР ИВАНОВИЧ ЛАДИГИН, Руска федерација, генрл пуковник

ГИДЕОН ГРАЈФ, Израел, историчар, аутор књиге «Јасеновац-Аушвиц»

ДИА НАДЕР ДЕ ЕЛ-АНДРИ, отправница послова Амбасаде Боливарске Републике Венецуеле у Србији

АЛЕКСЕИЈ ЖУРАВЛЕВ, депутат Руске Државне Думе РФ, председник Конгреса руских општина

ХЕРМАН ПЛОПА, Немачка, публицист

ЈЕВГЕНИЈ ПРИМАКОВ, Руска федерација

МИШЕЛ КОЛОН, (Белгија), новинар, публициста

КОНСТАНТИН ЗАТУЛИН, Руска Федерација, депутат Руске Државне Думе

ИРАКЛИС ЦАВДАРИДИС, Извршни секретар Светског савета за мир

ЈУРИЈ СТАРОВАТИХ, Руска Федерација, бивши грдоначелника Града хероја Волгограда

ЖАК ОГАР, Француска, пук. Француске војске

ФИЛИПЕ ФЕРЕИРА, Португалија, Португалски савет за мир

НИКОЛАИС КАБАНОВС, Летонија, посланик

ЛЕОНТИ ПАВЛОВИЧ ШЕВЦОВ , Руска федерација, ген.пуковник

ИВАН АНТОНОВИЧ, бивши Министар спољних послова Белорусије

ТАДАКИ КАВАТА, представник Јапанског савета за мир

ЈЕЛЕНА ГУСКОВА, Руска федерација, инострани члан САНУ

ЛУКА КАСТРАТОВИЋ, Председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије

ЈАРОСЛАВ ФОЛДИНА, Чешка, посланик у Парламенту Републике Чешке

ВЛАДИМИР КОЗИН, Руска Федерација, експерт за војна питања

КЛАУС ХАРТМАН, Председник Немачког удружења слободних мислилаца и потпредседник Светског удружења

ФУЛВИО ГРИМАЛДИ, Италија, новинар, публициста, филмски стваралац

АЛЕКСАНДАР МЕЗЈАЈЕВ, Руска Федерација, професор Универзитета у Казању

АКЕЛ ТАКЗ Држава Палестина, Национални савет за мир

РАБИНДРА АДХИКАРИ, Непал, Национални савет за мир

САМЕР АЛ АЈОУБИ, Сирија, Национални савет за мир

ЖАН ПОЛ ВУИЛЕНМЈЕР, Швајцарска, историчар, уредник листа «Питања и дебате

КРИС МАТЛАКО, Јужно-Афричка Република, Национални савет за мир

КОНСТАНТИН КРЕТУ, Румунија, Румунски савет за мир

АЛЕКСАНДАР КАЊШИН, председник Међународног консултативног комитета официра у резерви

ПАЛАБ СЕНГУПТРА, Индија, АИПСО мировни покрет

ЛИЗ ПЕЈН,Велика Британија, Британски савет за мир

ВЛАДИМИРА ВИТОВА, (Чешка), новинар, Чешки савет за мир

ЕВА МАРИА МИЛЕР ФОЛМЕР,Швајцарска, председница друштва «Морал за храброст (MutzumEthic)

ГОРАН ТРИВАН, Министар за заштиту животне средине

ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ, генерални секретар МСП, Председник Државне комисије за нестала лица

ЏИН ТОШИ МАРАЗАНИ ВИСКОНТИ, Италија, публицисткиња,

МИЛОРАД КОНСТАНТИНОВИЋ, Србија, адвокат

ПЕТЕР ХАНДКЕ,Аустрија, књижевник, хуманиста

СЛОБОДАН ПЕТКОВИЋ,Србија, генерал, члан комисије Владе РС за утврђивање последица осиромашеног уранијуима.

ЕРИКА ВОГЕЛИ, Швајцарска, уредница листа “ZAITFRAGEN”

КАРЛО ПОНА, (Италија), ServiceCivilInternational

ЏУН КЕЛИ, Ирска, мировни покрет

ТЕОФАНИС КРИСТОДОЛОУ, Кипар, Кипарски савет за мир

СРЂАН АЛЕКСИЋ, адвокат из Ниша

МАРГИТ САВОВИЋ, бивша Савезна министарка СРЈ

ДАРКО ЛАКЕТИЋ,Србија, Председник Комисије Народне скупштине Србије за утврђивање последица осиромашеног уранијума

ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ,Србија, бивши Министар спољних послова Југославије, бивши стлни представник СРЈ при ОУН

НИЛ КЛАРК, Велика Британија, новинар и писац

ВОЛФГАНГ ЕФЕНБЕРГЕР, (Немчка), историчар

ЂУЛА ТИРМЕР, Мађарска, новинар, публициста

ЗОРАН АВРАМОВИЋ, Србија, директор Завода за унапређење образовања

МУРАТ АКАД, Турска, Национални савет за мир

РУДОЛФ ХАНСЕЛ Немачка, психолог, публициста

ВЛАДИМИР КАПУРАЛИН, антифашистички покрет (Хрватска)

ЈИРИ БУРЕШ, Република Чешка, писац,

БАХМАДИ АЗАД, САД, Национални савет за мир

ЈАМИЛ САФЕУХ, Либан, Национални савет за мир

ЗАХАРИ ЗАХАРИЈЕВ, Бугарска, председник Фондације “Славјани“

ЈАМШИД АХМАДИ, Иран, Национални савет за мир

СЕРГЕЈ БЕЛОУС, Украјина, историчар, новинар, публициста

TИФАНИ ДИКСОН, Канада, публицисткиња,

ЈИРГЕН МИХАЛЕК, Удружење Каселер Фриеденсфорум

На конференцији запажена излагања су имали или су их приложили и чланови наше Клуба, која дајемо у целини у наставку овог извештаја уз излагање министра одбране Александра Вулина:

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН, министар одбране Србије

Србија ничим није изазвала ни узроковала НАТО агресију, баш као што ни наша побијена деца ничим нису заслужила да буду убијена. Србија је урадила оно што би урадила свака слободна земља, борила се и бранила од терористичких напада, а зато је, уместо награде и признања, доживела да буде нападнута и буде бомбардована.“ Није први пут у историји српског народа да га нападају већи, да му побију децу и одузму земљу, али је први пут да су се ратни савезници, са којима смо у два светска рата изгубили више од два милиона живота борећи се за заједничке вредности слободе и правде, ујединили са онима против којих смо се у тим ратовима борили, управо зато што нису веровали у те идеје. Време у којем је српски народ учен и скоро васпитаван да је НАТО агресија заправо била изазвана и да су Срби сами криви за свако зло које их је задесило, део је прошлости.

– Од 2000. до 2012. године српском народу је било забрањено да говори и да се сећа НАТО агресије. Први човек који је имао храброст да изађе и каже да је у питању НАТО агресија, а не НАТО акција или НАТО операција, је био тадашњи председник владе Александар Вучић, рекао је министар одбране.
Србија је изабрала да буде војно неутрална и нећемо постати чланица НАТО пакта макар били последња земља у Европи која није чланица НАТО пакта. И докле год је Александар Вучић председник државе Србије, докле год води државу, ми нећемо бити чланица НАТО пакта. Тако смо изабрали и зато што су нас бомбардовали, али на првом месту зато што никада нећемо да будемо у прилици да по туђем наређењу радимо другим народима оно што су радили нама. Србија је изабрала да буде слободна. Србија је изабрала да буде војно неутрална. У тим тешким и најмрачнији тренуцима, када су све политичке елите овог света мирно посматрале како се убија један, мали бројем, али народ жељан слободе, уз нас су били храбри појединци. Двадесет година касније, они су се скупили овде, у Београду, да виде народ који је другачији, који је храбар као онда, али који се опоравио од времена од 2000. до 2012. године, народ који има храбрости да ствари назове правим именом. Желим да им захвалим у име читавог српског народа. Када је било тешко, они су у својим земљама, где су били због тога критиковани и нападани, говорили истину о Србији. Србија је земља која памти и Србису народ који не заборавља никада ни добро ни зло.

Миломир Миладиновић

генерал-потпуковник у пензији

Клуб генерала и адмирала

Србија је у 20. веку доживела више несрећа великих размера, од којих је последња агресија 19 земаља НАТО-а предвођене Сједињеним Америчким Државама на Савезну Републику Југославију, која по својим циљевима, карактеру и последицама побуђује општу пажњу не само војне науке и савремених доктрина и стратегија,већ свих друштвених наука и институција. Поготово што агресор упорно настоји да прикрије њене праве узроке, виновнике, карактер и последице. Да би прикрио своје намере увео је појмове као што су хуманитарна операција, операција за заштиту и подршку демократских снага, операција за заштиту људских права и слично.

Даме и господо,драги пријатељи поштоване колеге!

Данас још једном, по двадесети пут, желимо да укажемо свету на величанствену одбрану народа и наше војске од светских моћника удружених у НАТО на челу са САД-ом током агресије 1999.године. Сећамо се тих херојских дана наше војске, бранитеља слободе и части у одбрамбеном рату против далеко надмоћнијег непријатеља. Са већином чланица Алијансе били смо савезници у ратовима који су вођени у 20.веку и то савезништво нас коштало преко три милиона људских живота, што су процентуално међу највећим губицима у односу на број становника у било којој земљи.Агресија је извршена као да је било мало датих живота наших предака, па су бивши савезници хтели да нам одузму још који.

На прагу трећег миленијума у време када је „савремена историја сазидана од блиставих достигнућа људског ума, дошло је до трагичног суноврата људског духа“, како је рекао тадашњи начелник Штаба Врховне команде генерал армије Драгољуб Ојданић, „забележен је пад људске цивилизације 19 земаља чланица једине војне коалиције, које су извршиле бруталну агресију на нашу земљу са циљем да преко нас омогуће САД да остваре своју стратегију продора на исток“.

О подмуклим намерама Алијансе за остварење циљева, данас после 20 година, бројни докази су испливали на површину, али нажалост проћи ће још толико времена да би докази били прихваћени од целог света.

Зато данас желим да истакнем монструозност начина реализације постављених циљева пред почетак агресије, уверен, да ће их овде присутни пријатељи из свих делова света правилно разумети и осудити што већ чине самим присуством на овом скупу.

Основни ратни циљеви агресора били су:

распарчавање СР Југославије;
смена државног руководства;
разбијање Војске Југославије, а начин остваререња тих циљева је био монструозан тј да ће

У случају пружања отпора Југославију разарати најубитачнијим средствима уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и касетним бомбама.
Активирати контејнере с бојним отровима и микробиолошким материјама укључујући и неутронске бомбе.
У случају отпора треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице, школе, резервоаре воде, трафостанице, далеководе…Рушењем рафинерија изазвати еколошкукатастрофу.

Тадашњи главнокомандујући ваздухопловних операција амерички генерал Мајкл Шорт је рекао: „Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну па чак и здрав ваздух“.
Све ово наведено на крају 20.века, када су зло издувни гасови из аутомобила и фабричких постројења, бачен отпад ван депонија, недозвољено зрачење, загађена вода па чак и прекомерна сеча шума, а они би да употребе бојне отрове и слично.

Да би наведене циљеве реализовали у агресији на нашу земљу ангажована је највећа ваздушна снага која је икада употребљена у нападу на било коју земљу дотада. Ангажовано је преко 1.200 ваздухоплова различитих типова и намене. У току 78 дана свакодневног бомбардовања од укупног броја борбених авиона којима је располагао НАТО ангажовано је 44% (италијански адмирал Вентурони) и извршено преко 26.000 авио-полета или око 330 дневно. У вези са наведеним подацима Стела Л.Џатрас упутила је генералу Шорту писмо у коме поред осталог стоји: „НАТО пилоти су на Југославију за 78 дана бацили више бомби него Хитлер у читавом Другом светском рату“.

Истовремено тврдња неких такозваних аналитичара да копнена агресија на СР Југославију није извршена, па чак ни планирана, демантују чињенице. Оваквим ставовима настоји се умањити подвиг наше војске која је одбранила нашу територију и није дозволила ни стопу наше земље да заузме непријатељ.То потврђују и борбе на Кошарама (9.4.до 13. 6.) и Паштрику (26. 5.до 13. 6.) које су вођене на нашој територији против Оружаних снагаАлбаније, подржане снагама НАТО-а чија је авијација бојиште претворила у површину као на месецу.То је била класична ваздушно-копнена битка у којој је употребљавана чак и стратегијска авијација као нигде дотада на тако малом простору.
У име храбрих браниоца и погинулих припадника Војске нећемо дозволити да неко обезвређује јуначка дела наших колега. Очекивања стратега и команданата ове злочиначке агресије да ће се после неколико дана бомбардовања разбити и уништити Војска Југославије нису се остварила и поред појачаног бомбардовања због чега је проширен списак на цивилне циљеве, па су рушени мостови и саобраћајна чворишта, а као „колатерална штета“ погођени су многи здравствени објекти, културне и образовне установе, верски објекти, делови градова где је страдало на стотине жена и деце, старих и изнемоглих.

Циљеви су били и главни предајници и репетитори Радио-телевизије Србије. Онеспособљене многе локалне и приватне радио и ТВ станице бомбардована зграда Радио-телевизије Србије и до темеља срушена зграда Радио-телевизије Нови Сад.

НАТО пропаганда је јављала о огромним губицима Војске Југославије, којој смо се тешко супротстављали јер је на супротној страни била огромна машинерија најјаче алијансе на свету. Истина је, осим огромне материјалне штете по објектима широм земље и погибија великог броја цивила, да је Војска изгубила 18 тенкова, 10оклопних борбених возила и 13 артиљеријских оруђа, што је после примирја регистровао и „Тајмс“ који каже „Војска Југославије се извлачи са Косова и Метохије у неокрњеном саставу“.

Истину о догађањима у Савезној Републици Југославији, посебно на Косову и Метохији, неки команданти НАТО-а приказују у ауторским књигама како кажу „због чисте савести и личног олакшања“ иако је било чланака у западној штампи и током агресије али тешко прихватљивих због пропаганде. Тако је Институт за одбрану и спољну политику САД већ 9.маја саопштио да је НАТО већ изгубио 36 авиона и 8 хеликоптера. Председник асоцијације за међународне студије у Вашингтону Грегори Копли тврди да има податке са највишег места у Бриселу да је Војска Југославије до 20.априла оборила 38 авиона и 6 хеликоптера, а „Лондон Обсервер“ је 2000.године објавио да је две трећине РАФ-а 1999. године, било приземљено. Напред поменути главнокомандујући авијације НАТО-а генерал Шорт је 2002.године рекао да су цивилни циљеви у Србији гађани у „очајничком тражењу излаза јер бомбардовање није успело изазвати жељене ефекте уништења потенцијала Војске Југославије“.

Захваљујући високом професионализму командног кадра на свим нивоима, командантима стратегијских групација генералимаТрајковићу.Обрадовићу, Павковићу, Смиљанићу, адмиралу Зецу и њиховим потчињенима на челу са Начелником штаба Врховне команде генерала армије Драгољубом Ојданићем војностручној оспособљености и високим патриотизмом, што је условило невиђену храброст и одлучност, Војска Југославије је часно остварила свој задатак. Издржала је 78-дневно бомбардовање, заштитила становништво, очувала своју живу силу и материјално-техничка средства и спречила нарушавање територијалног интегритета земље.Чињеница је, да је у свим делатностима људског рода остварење циља једино мерило успеха. Агресор то свакако није и не може се проглашавати победником што главнокомандујући Весли Кларк у својој књизи „Модерно ратовање“ признаје да се „НАТО војнички обрукао али се осветио на цивилима“.Свет све више сагледава истину, а наша је обавеза да чинимо све да та истина дође до свих оних који су обманути лажима агресорске пропаганде.

Немоћни да бомбардовањем остваре циљ руководиоци земаља агресора, као да су чекали примирје да би се браниоцима осветили. Као последица њихове немоћи бројне команданте прогласили су ратним злочинцима само због тога што су се дрзнули да се супротставе таквом агресору.Пресудом нашим командантима од којих неки још издржавају казне је апсурд да су агресори невини, а браниоци криви. Пресудама су хтели да нас понизе јер у борби нису могли.

Теза да је „рат наставак политике другим средствима“ много пута је потврђена, али кад смо ми у питању и последице агресије на нашу земљу показују да је „мир наставак рата другим средствима“. Чак ни после 20 година нема мира. Косово и Метохија и даље има централно место у стратешким приоритетима Запада,да се после подржаног проглашења независности врши огроман притисак на друге земље и Србију да се призна таква независност и омогући улазак у Уједињене нације, а САД остваре свој циљ на Балкану.

Истина о жртвама и праведности нашег отпора, ни данас нису у потпуности доступни народима агресорских земаља, јер су агресори били вични у замагљивању светског информативног простора, а истину су оставили по страни, када никога неће занимати.

Уверени смо да је правда спора али достижна и да ће и истина у вези агресије, али и даља перспектива Србија, бити прихваћена од света у целини јер нашом праведном борбом за истину то и заслужујемо.

Драги пријатељи,уверени смо да ће ваше присуство значајно допринети том сазнању.

Генерал-мајор у пензији

др Лука Кастратовић

СРБИЈА ПРЕД НОВИМ БЕЗБЕДНОСНИМ ИЗАЗОВИМА

Кроз историју, у борби за слободу и суверенитет, Србија је преживјела многа, велика искушења и изазове. На путу борбе за мир, слободу и суверенитет не могу нас поколебати нови притисци нити савремени све сложенији изазови.

Рушењем, односно померањем Берлинског зида на исток, моћници Запада, на челу са САД кренули су у прекомпоновање југоистока Европе под изговором развоја демократије и поштовања људских права као крајњег циља у процесу глобализације свијета, односно изградње Новог свјетског поретка.

На путу ка Русији мијењали су политичке системе у државама бившег Варшавског уговора и Совјеског Савеза, примали их у Партнерство за мир или НАТО, као ударне песнице експанзинистичке, империјалистичке спољне политике САД. Аналитичари, па и амерички стручњаци, избројали су да су до 2015. године организовале 64 преврата у државама које се нису покоравале “демократији“ САД. Од 1890.године, када су САД извршиле војну интревенцију на Јужну Дакоту до Сирије 2014. одине Американци су убијли у 200 ратова .

Њиховом вољом разбијена је СФР Југославија гдје су формиране државе, њихови сателити, које су на путу приближавања границама Русије. Бројни су показатељи, поступци и изјаве званичника чланица НАТО који то потврђују. Довољно је навести само ријечи генерлног секретара НАТО Јенса Столтенберга, на састанку министара одбране 29 чланица НАТО у Бриселу, почетком новембра 2017. године, како је жеља Алијансе да европски путеви треба да буду спремни да издрже брзу мобилизацију тенкова, артиљерије и трупа. Другим ријечима захтијева се од држава чланица да реконструишу путеве, жељезницу и мостове у Европи како би тенкови, артиљерија и трупе могле да се крећу у случају сукоба са Русијом. Предложено је формирање атланске команде како би пребацили трупе и опрему из Северне Америке у Европу. Свједоци смо формирања војних база у земљама источне Европе, сусједним земљама Русије.

На том путу засметала је СР Југославија – Србија која није прихватила такву политику. Процес разбијања Југославије је био дуготрајан, плански процес западних моћника. У том процесу разбијања стално су оптуживали Србију, а то раде и данас, да је извршила агресију на њене бивше републике, а подметањем масакра на Маркалама у Сарајеву 1992. године, Запад је увео санкције СР Југославији – Србији, које су трајале и послије петооктобарског пуча 2000. године, све до 2005. године.

У својим земљама служили су се лажима да би оправдали агресију без одлуке СБ ОУН и у супротности са својим уставима, а и Статутом НАТО.

Актуелни генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг новембра 2016. године у Бриселу је изразио жаљење због жртава бомбардовања речима: “губитак живота невиних људи био је трагедија и због тога дубоко жалим“, али је ипак нагласио да је “сврха и циљ ваздушних акција НАТО 1999. године била заштита цивила, у чему се успело“. Коментар оваквом лицемерју није потребан.

Дволичност Запада такође јасно показује гласање у Генералној скупштини УН за Резолуцију о борби против величања нацизма и неонацизма. Резолуција је усвојена, али су против Резолуције гласале САД и Украјина, а земље, чланице Европске уније, као и земље у нашем окружењу биле су уздржане.

Безбедносни изазови и пријетње у нашем региону и Србији одраз су ситуације у свијету и времена у којем живимо, а ситуација није охрабрујућа. На глобалном нивоу конфронтације се убрзано заоштравају уз интензивно наоружавање, а ти процеси могу да измакну контроли. Како НАТО у агресији није остварио ни један постављени циљ, а требало је да нас окупирају за три до пет дана, као поклон јубиларном заседању НАТО, у априлу 1999. године, наставили су агресију другим средствима, што данас и не покушавају да прикрију, производећи нове изазове којима нема краја:

– игнорисали су Резолуцију Савјета безбиједности ОУН број 1244, према којој је СР Југославија суверена држава у чијем је саставу Аутономна покрајина Косово и Метохија. Постепено су прећуткивали све њене одредбе, да би на крају поступали супротно,

2.- изградили су војну базу Бонстил, највећу војну базу изграђену послије Другог свјетског рата, ван територије САД,

3.- дозволили су (односно планирали) погром преосталог српског становништва на КиМ , 17. марта 2004. године, када су, поред цивилних жртава, разорили домаћинства и споменике српске материјалне културе – уништили су укупно 34 цркве и манастира Српске православне цркве,

4.- формирали су Државну заједницу Србија и Црна Гора , као прелазно рјешење за отцепљење Црне Горе, која је у међувремену примљена у члансво НАТО, супротно вољи већине грађана, без провођења демократске процедуре, за коју се САД свесрдно (формално) залажу,

5.- покрајина Косовом и Метохија је проглашена државом, тзв. држава Косово,

– није дозвољен повратак 250 000 прогнаних Срба са Косова и Метохије,
-нијесу уложени напори да се расветле случајеви несталих и отетих Срба,
– није спроведена истрага за отете Србе којима су узети органи за трансплатацију,

9.-покушавају да изврше ревизију Дејтонског споразума,

-прећутно се прелази преко нелегалног формирања Војске тзв. Косова, као и свим предузетим нелегалним, економским и другим мјерама према Србији и српском народу, итд.

Овдје треба нагласити да се за формирање војске тзв. Косова људство обучава и припрема управо на Западу. Такође, САД и друге земље тзв. држави Косово допремају наоружање и опрему. Предсјдник привремених институција тзв. Косова, Хашим Тачи истиче да је “Косово најамеричкија држава на свијету“[1]

Крајњи и једини циљ свих активности је оправдање НАТО агресије и признање тзв. државе Косово, односно одрицање Србије од дијела своје територије. То је стање контролисане кризе којом треба уништавати самосвијест Срба, а Србију непрекидно понижавати, исцрпљивати и довести у замку да би на крају била присиљена да испуни све захтјеве САД.

Овакви и нови (никад предвидиви) захтјеви су изазови који угрожавају безбиједност Србије.

Свјесни смо да на рјешење утичу данашња снага Србије и геополитички односи у свијету, али и чињенице да национално достојанство и национална слобода треба да су испред европских и других понуђених вриједности.

Слободан Петковић

Генерал у пензији

Специјалност АБХО

Члан МРКТ

ДУГ ПУТ ОД ИНИЦИЈАТИВЕ И ПРЕДЛОГА ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ УТВРЂИВАЊА ПОСЛЕДИЦА НАТО БОМБАРДОВАЊА ИЗ 1999. ГОДИНЕ

Није прошла ни година дана од открића јонизујућег зрачења и његове прве примене у свету, а научници су уочили његове штетне ефекте. Током Другог светског рата енергија атома је искоришћена за производњу нуклеарног оружја. Његова прва употреба августа 1945. године у Јапану показала је сву страхоту његове примене, а последице јонизујућег зрачења осећају се и данас. Оно је због застрашујућих разорних ефеката ударног, топлотног и радиоактивног дејства забрањено међународним конвенцијама.

Савремене ратне сукобе карактерише употреба нових врста оружја у којима се на други начин користи енергија атома и материјала који ту енергију поседују. На просту СР Југиославије, у току агресије НАТО снага употребљено је оружје које користи муницију са осиромашеним уранијумом (ОУ). Поред тога, гађали су објекте и постројења хемијске индустрије различите врсте и намене, па чак и оне које нису смели, јер су на “Мапи хазарда“. Учињена је катастрофа огромних размера. Тренутне последице ових акција имали смо прилике да видимо, а о накнадним последицама активно расправљамо јер их већ преживљавамо. А колико ће то трајати, и зар је све то било потребно, су питања која стално постављамо.

Муниција са ОУ по ефектима дејства је високотоксично радиоактивно оружје ниских активности, штетних по живи свет јер изазива озбиљну штету у животној средини. Термин „ниски“ употребио сам због диференције у односу на “високо“ разорне ефекте нуклеарне експлозије. У стварности и то “ниско“ дејство изазива озбиљну штету. Као такво ово оружје морало би бити забрањено, јер: “…Свака примена оружја које остварује штетне ефекте ван бојног поља, које наноси повреде цивилима, тј онима који не учествују непосредно у сукобу и које ефекте остварује и после сукоба, сматра се грубим кршењем закона рата“. Зато је употреба муниције са ОУ на територији СР Југославије, представљала повреду основних принципа међународног хуманитарног права.

Ти принципи дефинишу забрану коришћења оружја или поступања којима се:

наносе непотребна разарања или сувишне патње,
изазива неселективно дејство, односно дејство против лица која не учествују у ратним операцијама/цивила,
угрожавају територије суседних држава које нису у ратном сукобу,
проузрокују опасна, дуготрајна и озбиљна оштећења и деградација животне средине,
забрањује употреба загушљивих, отровних и других сличних супстанци укључујући и биолошка средства.

И поред овога, употребу овог оружја није дозвољавао ни здрав разум, с обзиром на моралну неприхватљивост и несагледиве последице које сав тај расути и неконтролисани радиоактивни материјал дугорочно представља за садашње и будуће становнике тих територија. Али на жалост, они нису имали никаквих скрупула.

И зато у име истине, морамо јасно да кажемо: У току војне агресије на СР Југославију у којој су учествовале здружене снаге НАТО пакта изазвана је еколошка катастрофа, по карактеру, обиму и облику за нас катастрофална. Били смо изложени и еколошком геноциду – уништавању животне средине и угрожавању живота и здравља људи у ширим размерама и са дугорочним последицама. На овим просторима по неким својим карактеристикама вођен је радиолошки и хемијски рат.

Нас који познајемо ову проблематику, осећај обавезе и одговорности, изазван сећањем на све оне који су као праве патриоте бранили своју земљу, па су као припадници оружаних снага или као становници, били или су и сада, непосредно изложени дејству ОУ и других придружених штетности током и после периода НАТО агресије и могуће последице које сав тај разбацани и неконтролисани радиоактивни материјал и хемијска контаминација, код њих изазива – подстиче да о овим проблемима стално говоримо и пишемо. Сазнања до којих смо дошли, дилеме и сумње које нас муче, говоре да сви проблеми нису разрешени. Зато нас стручна одговорност, лични и морални ставови обавезују, да на прихватљив начин, подстичемо надлежне органе на решавање проблема радиоактивне и хемијске контаминације животне средине у Србији и њен утицај на здравље становништва

Кулминација активности догодила се расправом у Медија центру “Одбрана“ (Дом Војске Србије), под називом “Чиме су нас бомбардовали 1999. године“, коју је организовао Истраживачки центар за одбрану и безбедност децембра 2016. год., затим расправом на Хемијском факултету под називом: “Последице НАТО бомбардовања Србије (злоупотреба знања за остваривање ратних и политичких циљева)“, у организацији Друштва физикохемичара Србије и Академијског одбора САНУ „Човек и животна средина“ фебруара 2017. год.

Са ове друге расправе формулисани су “Закључци и процене“, који кроз сиже ставова сваког од учесника расправе изводе препоруке и предлоге о потреби усвајања јединствене националне стратегије истраживања здравствених ефеката хемијских и радијационих загађења животне средине насталих током НАТО агресије.

Исказана је потреба да се изврши усмеравање једног дела материјалних и људских ресурса државних институција на проблеме утврђивања последица НАТО бомбардовања, кроз спроведену процедуру организовања и усвајања од стране извршних органа власти и прихватање предлога у Народној скупштини Србије.

Први корак је формирање Међуресорног координационог тела (МРКТ) чији би превасходни задатак био би праћење дуготрајних последице по животну средину и здравље грађана Србије у периоду од почетка НАТО агресије до потпуног опоравка угрожених еколошких система.

На основу закључака са ове расправе одлучено је да се упуте писма надлежним државним институцијама. Истакнуто је, да компетентни стручњаци, који учествују и подржавају иницијативу о формирању МРКТ, сматрају да је од примарног националног интереса да се најзад, (тада, након 18 година) грађанима Србије пруже компетентни одговори о последицама НАТО агресије и бомбардовања.

И најзад, после толико година упорног настојања, прихваћена је иницијатива да се о овом проблему разговара са надлежним државним органима. Из кабинета председника Републике Србије, одређено је да се делегација Иницијативног одбора прими у Министарство заштите животне средине. Састанак је уз председавање министра Горана Тривана и присуство министра здравља Златибора Лончара и министра одбране Александра Вулина одржан 05. 10. 2017.

Из двочасовног разговора дефинисани су закључци, од којих, за ову прилику цитирам следећи: Изразито позитивни тонови и изражена решеност сва три министарства да се на проблемима утицаја НАТО бомбардовања на животну средину у Србији и утицаја на здравствено стање становништва, мора организовано радити. За државу је здравље нације врло важно питање, па Влада Србије и стручна јавност изражавају спремност и своју посвећеност овим питањима у наредном периоду, како би се дошло релевантних и научно доказаних параметара о стању здравља ради предузимања адекватних мера. Рад на овим задацима сврстати у приоритете Владе и надлежних министарстава у наредном периоду, јер грађани морају добити праву информацију о проблемима и стању у животној средини. Носилац активности је Министарство заштите животне средине, а сарађиваће и Министарства здравља; одбране; просвете, науке и технолошког развоја,

Веровали смо, да држава има слуха, да је најзад чула запомагање народа и вапаје стручне јавности за помоћ и материјализацију њених идеја, те да ће се уз њену помоћ проблеми створени радиолошком и хемијском контаминацијом дела територије Р. Србије у агресији НАТО снага у будућности организованије и брже решавати.

И најзад, после припрема и договора у згради Владе 12. 06. 2018. године између наведених министарстава потписан је Уговор којим је регулисано формирање Међуресорног координационог тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље становништва, којим су регулисане обавезе учесника у овом пројекту. Одређено је да пројектом руководи Министарство заштите животне средине, које је надлежно за даљу организацију и реализацију задатака.

Али на томе се стало. Из још увек неутврђених разлога, овај државни пројекат није ушао у процедуру одлучивања Владе Републике Србије, те потписани уговор још увек није правоснажан. Чини ми се, била је то само представа за јавност.

Ево ових дана се врше припреме на свим нивоима за обележавање 20-то годишњице НАТО агресије на Србију, а није се ништа урадило да овај важан национални пројекат добије легитимитет и потписани уговор између министарства постане правоснажан. Више пута се интервенисало код Министра за заштиту животне средине, али без резултата.

Са проблемом је упозната председница Владе и кабинет председника Републике Србије. Чека се одговор, у нади да ће се у периоду обележавања 20-огодишњице створити услови за почетак рада МРКТ и да се резултати сада већ двогодишњег волонтерског рада угледних чланова академске заједнице и војних институција искористе за добробит становника Републике Србије.

То је и прилика да се институције државе Србије, научници и истраживачи, својим резултатима прдруже заједничким напорима да се испита понашање радиоактивне и хемијске контаминације створене током НАТО агресије у животној средини Србије. “Они који су жртвовали своје животе 1999. године, заслужили су своје место на Олимпу“. Нама остаје обавеза, да онима којима здравље може бити, или је већ нарушено због примене муниције са ОУ и хемијског загађења, помогнемо да остваре своја права. Пре свега, у организацији и уз помоћ сопствене државе.

Зато не смемо бити пасивни и мирно спавати. Ако то не решимо, нико нас не може оправдати, а генерације које долазе нам неће опростити.

Знамо и свесни смо колико је све ово тешко, али ми који познајемо ову проблематику, истичемо своју решеност да се, уз помоћ државе, у наредном периоду ови проблеми почну организовано и брже решавати. Господо Ви сте на потезу.

[