ЗБОРНИК РАДОВА ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ОДБРАНИ ОД АГРЕСИЈЕ НАТО 1999. ГОДИНЕ

 

 

 

Клуб генерала и адмирала Србије, уз подршку Министарства одбране, објавио je у два тома Зборник радова Војска Југславије у одбрани од агресије НАТО 1999. године као друго издање, четири књиге зборника радова, са одржаних округлих столова са истим насловом.

Уређивачки одбор чнили су: Др Лука Кастратовић, генерал-мајор у пензији (председник); Бошко Антић, контраадмирал у пензији; Милош Ђошан, генерал-мајор у пензији; Видоје Живковић, генерал-мајор у пензији; др Винко Пандурeвић, генерал-мајор у пензији; др Тодор Петковић, генерал-мајор у пензији; Љубисав Тодоровић, генерал-мајор у пензији; др Радован Томановић, генерал-потпуковник у пензији; Мирко Томовић, генерал-мајор у пензији; Мирослав Филиповић, генерал-мајор у пензији; Вукојло Чађеновић, генерал-мајор у пензији.

Главни и одговорни уредник је Бошко Антић, контраадмирал у пензији.

Ликовно-графички уредник је мр Небојша Кујунџић.

Језички уредници су Славица Ћировић (Први део) и Зоран Р. Ковачевић, књижевник (Други део).

Техничку припрему урадио је мр Небојша Кујунџић.

Штампа: Војан  штампарија, Београд, 2018.

 

У организацији Клуба генерала и адмирала Србије, 24. маја 2007, 9. јуна 2009. и 11. децембра 2013. године, одржани су научни скупови (округли столови) на тему Војска Југославије у одбрани Савезне Републике Југославије од агресије НАТО пакта 1999. године – сведочанства.

Тема научних скупова је двоипомесечна агресија на СР Југославију од стране НАТО, односно, херојска одбрана Војске Југославије у целовитом сукобу интереса легалног и легитимног суверена ових простора – државе СР Југославије на једној страни, и међународних институција инструментализованих од САД и НАТО и свих других нелегалних и нелегитимних домаћих субјеката. Многе истине за ових деветнаест  година су изашле на видело, али се заборавља феномен снажног отпора народа и снага одбране СР Југославије. Да ли намерно или са циљем недовољно се изучавају искуства и пракса, умних и других активности Војске Југославије у тој агресији. Зато је од посебног значаја, да се укаже на јуначке подвиге Војске Југославије и њену улогу у одбрани СР Југославије и њених држављана.

На научним скуповима су узели учешће генерали, адмирали, официри и друге значајне личности које су непосредно учествовале у припреми и извођењу јуначког отпора и одбране СР Југославије. Недоступни су били главни јунаци те одбране који су оптужени што су бранили своју отаџбину: генерали Драгољуб Ојданић, Небојша Павковић и Владимир Лазаревић. У њихову част, част свих јунака који су оставили животе на бранику отаџбине и част народа СР Југославије, учесници научних скупова су указали каква је била улога Војске Југославије, како се бранила отаџбина и како је остала непобеђена.

Сведочења о улози Војске Југославије у одбрани СР Југославије од непосредних учесника и руководилаца, чији резултати су презентовани у четири објављена зборника, представљају скроман допринос ширењу границе сазнања о свему што изражава стварни, али и могући садржај на реалцији Војска Југославије–НАТО. Такође, учињен је напор да се превазиђе преовлађујући методолошки приступ, у којем доминира једнодимензионална и једнослојна логика струке, некритично одушевљење феноменологијом улоге Војске Југославије, као и недовољна јасноћа у сагледавању могућих, како позитивних последица, тако и синергетских ефеката примене њене расположиве опције будуће улоге и развоја Војске Србије.

Међутим, Уређивачки одбори четири зборника су свесни да ни у њима није било могуће у потпуности избећи теоретску и конститутивну хетерогеност у приступу анализи улоге Војске Југославије у агресији НАТО, поготову што ауторима саопштења нису била доступна документа која су они радили или са њима поступали у извршавању борбених задатака, па све до савремених аналитичких увида у анализе и документа НАТО снага. Најшири могући аналитички оквир за тражење истине природно је да се у књигама овакве врсте препознају и различити методолошки приступи, као и различито наглашене улоге појединог вида, рода или службе, а поготову појединих команди и јединица. Мада се са свима њима не морамо сложити, они, несумњиво, имају и инструктивну вредност и онај „дијалошки набој“ који читаоца никад не оставља равнодушним. Војска Југославије у агресији НАТО на СР Југославију допринела је стварању неких нових митова и страхова, противречности и сукоба, али и нада у радост живљења, што је довољно изазовно да свако од лаика до стручњака код нас и у свету, размишљања о улози Војске Југославије и одбрани од агресије НАТО, и о њој сагледава само једну, ма колико велику, могућност да је одбрана државе и народа могућа, и да искуства Војске Југославије снаже достојанство држављана Србије и шире њихов слободарски дух и слободу.

Бројне нове и противречне студије, књиге, саопштења, па и манифестације код нас и у свету, као и потреба да се сакрије истина о суровој агресији на једну малу земљу, са становишта истине и теорије, путем саопштења на овом округлом столу омогућиће готово незаустављив поход истине у војној теорији и пракси. Сва саопштења на округлим столовима неће мимоићи ни нашу ни страну војну теорију и практичну димензију. Нажалост, ни ове књиге не попуњавају у довољној мери још увек неисписане странице о стварној улози Војске Југославије у одбрани СР Југославије од агресије НАТО. Али, оне  ће то значајно подстаћи и, надамо се, олакшати.

Зборник садржи низ како нових и оригиналних саопштења и разматрања, тако и оних који подстичу нова саопштења и размишљања о улози Војске Југославије у одбрани СР Југославије од агресије НАТО 1999. године. Поред текстова учесника округлог стола, у Зборнику се налазе и текстови оних аутора који су се пријавили, али су из објективних разлога били спречени да учествују у њему. Уређивачки одбори и главни и одговорни уредници нису вршили корекцијско скраћивање редакцијске природе, већ су оставили слободу ауторима да своја искуства и сведочења изнесу без корекције – скраћивања.

Тираж објављених четири зборника радова са ових научних скупова није задовољио све потреба за њима, па је Извршни одбор Клуба генерала и адмирала Србије одлучио да штампа друго издање. Одлучено је да се друго издање штампа у два тома. Том 1 обухвата радове објављене у књигама 1 и 2,  а Том 2 у књигама 3 и 4, уз изостављање делова који се понављају и делова „Да се не заборави“, који су објављени у Каталогу с изложбе посвећене сећању на све жртве агресије НАТО на Србију (СРЈ) 1999. године, аутора Милена Чуљића, под насловом Агресија НАТО 1999. – Да се не заворави!.

Клуб генерала и адмирала Србије очекује да ће се ускоро појавити нови научни скупови и округли столови и нове књиге из ове области које ће наставити и продубити истину о улози Војске Југославије, поготову када се дозволи коришћење оригиналних докумената.

Клуб генерала и адмирала Србије се захваљује Министарству одбране на подршци приликом штампања овог дела

 

 

САДРЖАЈ

 

 

КЊИГА 1

 

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

 

ДЕО ПРВИ

 

 

Спасоје Смиљанић, генерал-пуковник у пензији

ПОЗДРАВНА РЕЧ

 

НЕ ДАМО НИ СТОПУ ОТАЏБИНЕ

 

Драгољуб Ојданић, генерал армије

СВЕНАРОДНИ ОТПОР АГРЕСИЈИ

 

Љубомир Домазетовић, генерал-пуковник у пензији

КВАНТИФИКАЦИЈА УЗРОКА И ПОСЛЕДИЦА НАСТАНКА

И РАЗВОЈА КРИЗЕ НА КОСМЕТУ 1998. до РАТА 1999. године……

 

Момир Стојановић, генерал-мајор у пензији

ПОВЕЗАНОСТ „ОВК“ И НАТО-а У ИЗВОЂЕЊУ БОРБЕНИХ

ДЕЈСТАВА ПРОТИВ СНАГА БЕЗБЕДНОСТИ СРЈ

 

Проф. дp Ратко Марковић

НЕУСПЕХ ПРЕГОВОРА У РАМБУЈЕУ И ПАРИЗУ

КАО ПОВОД ЗА РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ

 

Cnacoje Смиљанић, генерал-пуковник у пензији

АГРЕСИЈА НАТО НА СРЈ

 

Слободан Петковић, генерал-мајор у пензији

УПОТРЕБА ЗАБРАЊЕНОГ ОРУЖЈА У АГРЕСИЈИ НАТО

СНАГА НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

 

Мр Радомир Гојовић, генерал-мајор у пензцји

ПОВРЕДА МЕЂУНАРОДНОГ И ХУМАНИТАРНОГ ПРАВА

 

Милош Ђошан, генерал-мајор у пензији

КРИЗА НА ЈУГУ СРБИЈЕ

 

Живадин Јовановић,

председник Београдског форума за свет равноправних

ВРЕМЕ ИСТИНЕ

 

Др Неђо Даниловић,пуковник

виши научни сарадник Универзитета у Бијељини

ДА ЛИ ЈЕ БИЛА МОГУЋА КОНТРОЛА ПСИХОПАТА У РАТУ НА КиМ?

Петар Шкрбић, генерал-потпуковник у пензији

МОРАЛНИ ПАД ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ КАО ПОСЛЕДИЦА АГРЕСИЈЕ НА СРЈ

 

Др Мила Алечковић Николић

КОСОВО И МЕТОХИЈА: ПРАВА ЕВРОПА, ПСИХОЛОШКИ АРХЕТИП

И ПОВРАТАК ДИЈАСПОРЕ

 

Стаменко Николић, генерал-потпуковник у пензији

ПРОЦЕС МИРОВНИХ ПРЕГОВОРА И ПОСТИЗАЊЕ МИРА

 

Светозар Марјановић, генерал-пуковник у пензији

ВОЈНОТЕХНИЧКИ СПОРАЗУМ ИЗ КУМАНОВА

И РЕЗОЛУЦИЈА СБ ОУН 1244

 

Љубиша Р. Стојимировић, генерал-потпуковник у пензији

ИЗМЕШТАЊА СНАГА ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ДОЛАЗАК СНАГА КФОР-а

И ТЕРОР НА КОСМЕТУ

 

Др Миле Бјелајац, научни саветник
Институт за новију историју Србије

КОСОВО – ПРОИЗВОДЊА МИТА

О „ПРАПОЧЕТКУ“ КОСОВСКИХ ПРОБЛЕМА

 

Др Миле Стојковић, генерал-мајор у пензији

ЗНАЧАЈ ИЗГОВОРЕНЕ РЕЧИ

 

Мирко Вучинић, генерал-потпуковник у пензији

КРУПНА ПИТАЊА НА ПРОВЕРИ У РАТУ СА СРЈ

 

Спасоје Смиљанић, генерал-пуковник у пензији

ЗАВРШНА РЕЧ

 

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ

 

 

 

ДЕО ДРУГИ

 

 

Љубиша Р. Стојимировић, генерал-потпуковник у пензији

Поздравна реч председника Скупштине

Клуба генерала и адмирала Војске Србије

 

Љубомир Домазетовић, генерал-пуковник у пензији

САД и међународна заједница у улози управљача

кризом на Косову до агресије НАТО на Србију (СРЈ)

 

Живадин Јовановић, председник Београдског форума

за свет равноправних

Агресија НАТО – десет година пре и после

 

Мр Петар Шкрбић, генерал-потпуковник у пензији

Планирано бомбардовање српског народа 1993–1999. године

 

Душан Војводић, генерал-мајор у резерви

Поруке генерала Ивашова

 

Момир Булатовић

Активности Савезне владе СР Југославије

у току припреме и извођења агресије НАТО-а

 

Јован Милановић, генерал-потпуковник у пензији

Обавештајна подршка ВЈ пре агресије НАТО-а

 

Др Предраг Пејчић, пуковник у пензији

Суседне државе – агресори на СРЈ

 

Спасоје Смиљанић, генерал-пуковник у пензији

Још једном о агресији НАТО на СР Југославију

 

Ђорђе Ћурчин, генерал-потпуковник у пензији

Употреба Војске Југославије у одбрани СРЈ од агресије НАТО

 

Слободан Косовац, генерал-потпуковник у пензији

Мобилизација Војске Југославије

 

Ван. проф. др Владимир Грујић, пуковник у пензији

Морал Војске Југославије пред и у току агресије НАТО

 

Мр Снежана Ђокић

Пропагандни рат пре и током агресије на СРЈ

 

Србољуб Трајковић, генерал-пуковник у пензији

Нарастање борбене готовости

Прве армије према степену опасности

 

Милорад Обрадовић, генерал-пуковник у пензији

Употреба снага 2. армије у одбрани од агресије НАТО

 

Владимир Лазаревић, генерал-пуковник у пензији

Трећа армија на тежишту одбране земље

 

Љубиша Р. Стојимировић, генерал-потпуковник у пензији

Трећа армија у одбрани СР Југославије од агресије НАТО

 

Радојко Стефановић, генерал-мајор у пензији

Одбрана на више фронтова Приштинског корпуса

 

Бранислав Петровић, генерал-потпуковник у пензији

Снаге ПВО у одбрани од агресије

 

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Ратна морнарица у одбрани од агресије НАТО

 

Бранко Гајић, генерал-мајор у пензији

Однос МУП-а република Србије и Црне Горе у току одбране

 

Божидар Делић, генерал-мајор у пензији

Одбрамбени бој 549. моторизоване бригаде у току агресије

 

Младен Михајловић, генерал-потпуковник у пензији

Инжењеријска дејства ОС СРЈ

и њихов допринос успешности одбране

 

Проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији

Интензитет борбених дејстава и њихов утицај

на померање становништва албанске националности

 

Др Видоје Пантелић, генерал-пуковник у пензији

Употреба позадине ВЈ у одбрани од агресије НАТО

 

Др Миленко Живаљевић, пуковник у пензији

Рад Управе за снабдевање

Сектора за војнопривредну делатност Министарства одбране

 

Проф. др Радован Радиновић, генерал-потпуковник у пензији

Командовање Војском Југославије

у току одбране од агресије НАТО

 

Душан Војводић, генерал-мајор у резерви

ТВ снимци који су обиграли свет

 

 

КЊИГА 2

 

ДЕО ТРЕЋИ

 

Живот за отаџбину

 

Проф. др Мила Алечковић-Николић

Поздравно писмо

 

Др Југослав Коџопељић, генерал-пуковник у пензији

Функционисање наменске индустрије у току агресије НАТО-а

 

Миладин Ристановић

Рад и разарање наменских капацитета на примеру

„Милан Благојевић – Наменска“ – Лучани

 

Др Десимир Богдановић, пуковник у пензији

Рад Војнотехничког института за време агресије НАТО

 

Сава Ђурић

Дејства снага НАТО на предузећа

која су имала део наменске производње

 

Др Лука Кастратовић, генерал-мајор у пензији

Функционисање система цивилне одбране

у току агресије на СР Југославију

 

Слободан Стојановић, пуковник у пензији

Медијска информативна кампања

и лажи НАТО пре и у току агресије

 

Др Душан Вишњић, пуковник у пензији

Др Радован Томановић, генерал-потпуковник у пензији

Облици и карактер агресије НАТО

на Савезну Републику Југославију

 

Љубомир Домазетовић, генерал-пуковник у пензији

„Коме припада победа у рату НАТО-а против СРЈ,

према међународно признатим мерилима“

 

Мр Радомир Гојовић, генерал-мајор у пензији

Поштовање Женевских конвенција, обичаја рата

и функционисање правног система у ВЈ у току агресије НАТО-а

 

Светозар Марјановић, генерал-пуковник у пензији

Војно-технички споразум

 

ПРИЛОГ

 

Преглед губитака Војске Југославије

 

 

ДЕО ЧЕТВРТИ

 

НЕ ЗАБОРАВИМО НАШЕ ЈУНАКЕ!

ЖИВОТ ЗА ОТАЏБИНУ

 

Љубиша Стојимировић, генерал-потпуковник у пензији

Уводно излагање

 

Др Лука Кастратовић, генерал-мајор у пензији

Генерал погинуо на положају

 

Мр Ђорђе Сарапа

Одбрана од агресије у циљу спречавања геноцида над српским народом

 

генерал-потпуковник Златоје Терзић

Војно школство основа оспособљености Војске Југославије у  одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију

 

Слободан Петковић, генарал-мајор у пензији

Употреба осиромашеног уранијуам у агресији на Савезну Републику Југославију је ратни злочин – а наша вечита брига и обавеза

 

проф. др. Слободан Чикарић

Уранијум – «прљави»  рат и рак

 

Проф. др сц. мед. Момчило Крговић, генерал-мајор у пензији

Проф. др сц. мед Недо Нунић, пуковник у пензији

Здравство у одбрани од агресије 1999.

 

Мр Петар Шкрбић, генерал-потпуковник у пензији

Дијалектика пропаганде према српском народу

 

Ђорђе Пражић, капетан бојног брода у пензији

Дејства НАТО и противдејства Ратне морнарице

 

Драган Живановић, генерал-мајор у пензији

Битка на Кошарама

 

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Др Радован Томановић, генерал-поптуковник у пензији

Разбијање Војске и официрског кора

 

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Завршна реч

 

ПРИЛОЖЕНИ РАД

 

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Школа националне одбране у одбрани од агресије 1999. године

 

 

ПРИЛОЗИ

 

Командни кадар за време одбране од агресије

 

Публицистичка активност и учешће чланова Клуба генерала и адмирала Србије

на скуповима на тему «Одбрана од агресије НАТО 1999. године»

 

Златоје Терзић, генерал-потпуковник у пензији

Војска у деведесетим и двехиљадитим

 

Златоје Терзић, генерал-потпуковник у пензији

Војнобезбедносни аспект ситуације на Косову у Метохији

 

Слободан Петковић, генерал-мајор у пензији

Осиромашени уранијум, заштита животне средине, наша вечита брига

 

Др Радован Радиновић, генерал-поптуковник у пензији

Уводно излагање

 

Др Бранко Крга, генерал-пуковник у пензији

Изазови, ризици и претње безбедности Србије: сада и у будућности

 

Јован Милановић, генерал-потуковник у пензији

Стратегијски концепти НАТО

 

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Стратегијски интереси НАТО на Косову и Метохији

 

Др Видоје Пантелић, генерал-пуковник у пензији

Економске последице сецесије Косова и Метохије после агресије НАТО  на   Савезну Републику Југославију 1999.

 

Спасоје Смиљанић, генерал-пуковник у пензији

Бомбардовање, агресија или нешто треће.

 

Др Лука Касраттовић, генерал-мајор

Србија пред новим безбедносним изазовима

 

Миломир Миладиновић, генерал-потпуковник у пензији

Реферат на Конференцији „18 година од агресије НАТО – где смо данас?“.

 

Др Тодор Петковић, генерал-мајор у пензији

Србија и НАТО: за и против чланства

 

Издања Клуба генерала и адмирала Србије

 

Припадници Војске Југославије погинули у одбрани од агресије.

 

Главни и одговорни уредник

Бошко АНТИЋ, јонтраадмирал у пензији