ОДАТА ПОЧАСТ ПОГИНУЛИМА И ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ НАТО

 

 

Поводом обележавања 19-те годишњице од агресије НАТО, делегације Клуба генерала и адмирала Србије, положилe су цвеће на спомен-обележја жртвама те сурове, ничим изазване, нападачке војне акције НАТО алијансе.

Делегација Клуба генерала и адмирала Србије, у којој су били генерал-мајори у пензији Милош Ђошан, Вукајло Чађеновић и Бранислав Дашић, одала је почаст и положила цвеће на Споменик деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан у Београду.

Делегација Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-мајори у пензији, др Лука Кастратовић, Мирослав Филиповић и Владимир Пејак, положила је цвеће и поклонила се сенима свих жртва агресије НАТО, на Спомен обележју „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Ушћу у Београду.

Присутнима се обратио  генерал-мајор др Лука Кастратовић:

 

Даме и господо, Другарице и  другови, Родбино и пријатељи породица погинулих,

Дозволите да Вас поздравим и да се  захвалим што сте дошли у оволиком броју да, заједно, одамо пошту погинулима у агресији НАТО 1999. године.

Под изговором критичког сагледавања историје врши се прекрајање историје, а у складу са директивом Алана Далса, шефа ЦИА из педесетих година, светски моћници покушавају да нам промијене свијест – да прихватимо њихову истину и да се понашамо у складу са њиховим интересима, односно у складу са њиховим директивама и ултиматима.

Између осталог покушавају да нас – Србе и Србију, која је кроз историју водила само ослободилачке и одбрамбене ратове, бранила своје огњиште, борила се за слободу,  прогласе геноцидном творевином , а Србе геноцидним народом. Нас – жртве агресије и геноцида настоје приказати геноцидним народом и избрисати истину о узроцима, циљевима и последицама злочиначке агресије на нашу земљу.

Разбијање Југославије је био дуготрајан, плански процес западних моћника. Фашисти су, на челу са Хитлером, примењивали стратегију “завади па владај“, а евроатлански моћници “подијели па владај“, при чему се одвија контрадикторан процес. Прво нас подијеле – разбију, а онда нас опет, преко уцењивачких поглавља, уједињују, примају у заједницу европских народа, под називм Европска унија. Час нас хвале, час нас куде, а неки онда прихвате и размишљају: па шта ако се отцијепе, бићемо опет заједно у Европској унији.

Како нису успјели да нас покоре савременим дипломатским триковима и методама, односно, у првој фази подмићивањем, у другој, шакалској фази убиствима кренули су у трећу, завршну фазу, са бомбама и ракетама – у агрсију.

Међутм, НАТО у агресији није остварио ни један постављени циљ, а требало је нас окупирају за три до пет дана, као поклон јубиларном заседању НАТО, у априлу 1999. године, па су наставили  агресију другим средствима, што данас и не покушавају да прикрију. Запосјели су КиМ, не поштујући резолуцију 1244 СБ ОУН, формирали ДЗ Србија и Црна Гора, као прелазно рјешење ка сецеији Црне Горе, прогласили тзв. државу Косово, изградили највећу војну базу у Европи послије Другог свјетског рата, “Бонстил“, код Урошевца, названу по њиховом хероју који се истакао сијући смрт у вијентнамском рату.

Данас, када је Србија подигнута на ноге да преговорима пронађе рјешење косовског питања, када је Србија поново сјела за преговарачки сто, на КиМ тзв. безбедносне снаге лажне државе Косово хапсе Србе повратнике на КиМ и пребијају Србе који не желе да Албанцима продају своја имања. Уз прећутно одобравање “демократског“ Запада, сију страх и трепет, шаљу јасну поруку да не дозвољавају повратак прогнаних. Покушавају да нас уцјењују и притискају постепено, методом топло-хладно. Смјењују похвале за напредак и лидерство у појединим областима са уцејенама и обрнуто, али са јасним порукама да морамо понизно прихватити оно што они предложе. Настоје да нас присиле, што је за њих једино рјешење, да се добровољно покоримо и признамо тзв. државу Косово. Није случајно да су прије неки дан за новог команданта базе Бонстил поставили пуковника Ника Дучића, Американца српског поријекла. Настоје да нас још више понизе и да подигну морала њиховим истомишљеницима у Србији.

Из пијетета према жртвама НАТО агресије сматрам да треба и ове године да поновимо раније изговорене ријечи на овом мјесту:

И после 19 година крваре ране злочиначке агресије НАТО, не престају сузе родитеља, браће и сестара погинуле деце и свих страдалих, чија имена Отаџбина још није пописала, проклињу вапаји несталих које су зликовци отели, да им се ни за гроб не зна, а посебно оних чије су  органе узели  да би продужили живот бездушне, богате клијентеле тзв. “демократског Запада“  који су здушно  финансирали и помагали агресију.

Још једном смо се, по ко зна који пут у историји, за примјер човечанству, супроставили немерљиво надмоћнијем агресору и очували достојанство.

Имамо морално право и обавезу, без обзира на препреке и жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против брисања нашег памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу отаџбине.

На то нас обавезују жртве агресије НАТО и целокупна наша историја..

И даље ћемо инсистирати да се прецизно утврде жртве агресије НАТО и да се легализује и обнови овај споменик, споменик жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“.

Увјерени смо да историја неће заборавити и опростити НАТО агресорима, а ни оима који су агресију призивали.

Нека је вјечна слава жртвама  НАТО агресије.

 

 

 

Ј

“