ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

Делегација Клуба Генерала и адмирала Србије, предвођена генерал-мајором у пензији Милошем Ђошаном, присуствовала је обележавању Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске у Лазареву. Том приликом представљен је Зборник радова са трибине „25 година ВРС“. Удружење Завет отаџбини, које је било домаћин славе, уручило је Захвалницу нашем Клубу.

У Лазареву је 25. јуна 2017. године, поводом Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске, представљен Зборник радова са Трибине „Двадесет пет година Војске Републике Српске“, коју су Представништво Републике Српске у Србији и Удружење „Завет отаџбини“ реализовали 18. маја 2017. године у Медија центру у Београду.

На представљању је речено:

„Налазимо се у години значајних јубилеја за српски народ у Републици Српској, који су достојанствено обележени и у Републици Србији.

Војска Републике Српске, чији Дан обележавамо 12 маја сваке године, учествовала је у стварању Републике Српске, одбранила је у рату заједно са осталим снагама одбране, а након рата је била гарант безбедности и стабилности Републике Српске, све до уградње у састав заједничких Оружаних снага Босне и Херцеговине, у којима Трећи пешадијски (Република Српска) пук наставља постојање оружане силе српског народа.

Овом трибином желели смо да:

– Излагањима аутентичних учесника осветлимо улогу Војске Републике Српске у отаџбинско-одбрамбеном рату и спречавању страдања српског народа од 1992. до 1995. године, њену улогу  у послератном периоду на очувању Републике Српске, у чије темеље је узидано преко 24.000 погинулих војника и 783 полицајца МУП-а Републике Српске.

Желели смо да аргументовано:

– покажемо да је Војска Републике Српске настала као последица наоружавања и војног организовања остала два конститутивна народа Босне и Херцеговине;

– да су дејства Војске Републике Српске имала одбрамбени карактер у циљу заштите српског народа на просторима где вековима живи, а који је у претходном периоду претрпео велика страдања, која би остварењем „Исламске декларације“ довела до његовог нестанка;

– да је Војска Републике Српске у послератном периоду имала улогу заштитника тековина стечених у одбрамбено-отаџбинском рату, имплементације војних анекса Дејтонског споразума  и гарант безбедности и сигурности у складу са Дејтонским споразумом;

– да данашње Оружане снаге Босне и Херцеговине, са минималним учешћем и утицајем српског народа у њој, не гарантују српском народу у Републици Српској безбедност и сигурност, напротив.

Одржавањем Трибине „Двадесет пет година Војске Републике Српске“ остварили смо постављени циљ.

Обележили смо јубилеј стварања Војске Републике Српске и прикључили се серији обележавања значајних догађаја на почетку одбрамбено-отаџбинског рата српског народа над којим се надвила опасност уништења већ доживљеног у вековном ропству под Турцима, у време окупације од стране Аустроугарске, у Првом и Другом светском рату.

Покушаји да се спречи обележавање тих значајних догађаја само нас више подстичу да их обележавамо и у Репубици Српској и у Републици Србији где данас живи велики део прогнаног српског народа.

У троипогодишњем рату, Војска Републике Српске је заједно са осталим деловима  оружаних снага српског народа, пре свега јединицама Министарства унутрашњих послова, бранила и одбранила Републику Српску.

Иако се борила са  делеко бројнијим снагама Армије Босне и Херцеговине, у чијем саставу су се борили муџахедини у специјалној јединици „Алија Ђерзелез“,  Хрватске војске и НАТО пакта који је наоружавањем и бомбардовањем њених положаја давао подршку непријатељу.

Војска Републике Српске извела је значајне операције – Коридор ’92, Лукавица ’93, Штит ’94, Спреча ’95, Криваја и Ступчаница ’95. Упорном борбом сачувана је територија на којој је вековима живео српски народ и Република Српска као крајњи циљ готово четверогодишње борбе.

Потписивањем Дејтонског споразума окончан је рат у бившој Босни и Херцеговини. Република Српска постала је међународно призната чињеница. Овим Споразумом нису мењани намена организација, састав и структура војски у Босни и Херцеговини. Војска Републике Српске наставила је да постоји и у послератном периоду, у складу са Уставом Републеке Српске, као војна сила Републике Српске.

Пред Војску Републике Српске Споразумом постављени су сложени задаци. Високи представник за Босну и Херцеговину и команаданти мултинационаних снага (ИФОР, СФОР и ЕУФОР), са неограниченим мандатом, вршили су притисак за смањење војски, а крајњи циљ био је стварање јединствене војске, а тиме и укидање Војске Републике Српске као значајан корак ка укидању и Републике Српске и стварању јединствене Босне и Херцеговине као циљ муслиманског, сада већ бошњачког, руководства. Тај циљ оствариван је планским и једностраним притиском на штету српске Војске фабриковањем афера, сменом политичких и војних финкционера, санкцијама, насилним упадањем у војне и друге објекте, претресима, одузимањем документације, хапшењима, истрагама и суђењима пред Хашким и домаћим судовима, уз смањење буџета за одбрану и смањење Војске.

И поред тога, Војска Републике Српске успевала је да реализује обавезе обуке и очувања борбене спремности, да обнови постојеће и изгради нове објекте и да пружи помоћ становништву у обнови Републике Српске. Сталним смањивањем Војска је сведена на 3.981 војника и официра 1. јануара 2006. године. Са највиших дужности удаљен је велики број искусних и школованих старешина, који су успешно командовали јединицама Војске Републике Српске током рата.

После низа одлука Високог представника у Босни и Херцеговини дошло је до укидања Министарства одбране и Војске Републике Српске и њиховог интегрисања у Министaрство одбране и Оружане снаге Босне и Херцеговине. Тако је српски народ остао без своје самосталне Војске Републике Српске која је бранила и одбранила  и народ и Републику Српску.“

Зборник радова са одржане Трибине садржи: писма која су Пресдседник Републике  Српске и врховни кoмандант др Радован Караџић и командант Главног штаба Војске Републике Српске упутили организаторима и учесницима Трибине; поздравне речи директора Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића и председника Удружења „Завет отаџбини“ генерала полиције у пензији Миленка Каришика; реферате – Бошко Антић, контрадмирал у пензији, ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПОСЛЕДИЦА ВОЈНОГ ОРГАНИЗOВАЊА МУСЛИМАНА И ХРВАТА, Мр Петар Шкрбић, генерал-потпуковник у пензији, ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У РАТУ ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, Саво Сокановић, генерал-потпуковник у пензији, ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ПОСЛЕРАТНОМ ПЕРИОДУ и Др Винко Пандуревић, генерал-мајор у пензији, ДВАДЕСЕТ ПЕТИ РОЂЕНДАН ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ФОРМИРАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА; Закључци.

Овим Зборником организатори Трибине желе да упознају ширу јавност са одржаном трибином и циљевима који су остварени, као и да иницирају државне органе Републике Српске, научне и друге установе и удружења грађана да ангажованије крену у ширење истине о отаџбинско-одбрамбеном рату српског народа 1992-1995. године.

 

Бошко Антић

Главни и одговорби уредник