СЕЋАЊЕ: ДРЉЕВИЋ ДРАГИША, генерал-пуковник

                                                   

 

 1930-2016

 

Члан Клуба генерала и адмирала Србије, Драгиша Дрљевић, генерал-пуковник у пензији, преминуо је 3. маја а сахрањен на гробљу Лешће  у Београду, 6. маја 2016. године.

Рођен је 20. септембра 1930. године у Колашину, Република Црна Гора, од оца Михаила и мајке Неде. Био је ожењен и у браку са супругом Златом  стекао  сина Срђана. Има и унука Драгишу.

Као омладинац учествовао је на омладинским радним акцијама у обнови и изградњи ратом разорене земље.

Завршио је основно образовање 1940, реалну гимназију 1944, Инжињеријско војно училиште у Карловцу  1950, Школу страних језика ЈНА (енглески)  1954,   након чега је отишао у иностранство на специјализацију из области  инжињеријских машина. Вишу војну академију завршио је 1967, а Ратну школу  1971. године.

Унапређиван је од чина заставника 1950.  до чина  генерал-пуковника 22.12.1990. године.

Обављао је дужности од командира вода и чете у инжењеријском батаљону до заменика начелника ГШ ЈНА у Београду од 1989. до 1990. године. Кад је био командант инжењеријског пука Прве армије у Обреновцу од 1971. до 1973. године, пук је у оквиру такмичења 1972.  проглашен за најбољи родовски пук у Првој армији и добио Велику плакету ЈНА. Службовао је у гарнизонима: Ниш, Прокупље, Прилеп, Београд, Обреновац, Карловац,  Приштина, Титоград, Београд. Пензионисан је 31.12.1990. године.

Стање јединица којима је командовао и руководио, инспекција оружаних снага оцењивала је са високом оценом ВРЛО ДОБАР. За  време службе није имао ниједан смрти случај нити тежу повреду војника и официра. Био је строг, али омиљен старешина, како кажу некада потчињене старешине, војници и цивилна лица.

Одликован: Медаља за војне заслуге 1953; Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1963; Орден народне армије са сребрном звездом 1969; Орден Народне армије са златном звездом 1975; Орден за војне заслуге са великом звездом 1981; Орден Народне армије са ловоровим венцем 1987. године.

Урадио је три студије из области инжењеријског обезбеђења борбених дејстава. Обрадио је „Искуства из области инжењеријских мера и дејстава у борбеним дејствима у Јужном Вијетнаму“ и написао „Тактику инжењерије“, уџбеник за Школу резервних инжењеријских официра. Овај уџбеник је коришћен и у другим школским центрима.