ОБЕЛЕЖЕН ДАН АГРЕСИЈЕ НАТО 1999. ГОДИНЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ -СРБИЈУ
У организацији Клуба генерала и адмирала Србије, Београдског форума за свет равноправних и СУБНОР-а Србије, уз подршку Друштва српских домаћина и других нестраначких и независних удружења, 23. и 24. марта 2016. године обележена је седамнаеста годишњица агресије НАТО на СР Југославију- Србију, под насловом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“.
Одржана је 23. марта Трибина, на којој су, поред чланова организатора, присуствовали Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, дипломатски представници Руске Федерације, Народне Републике Кине, Републике Анголе и Швајцарске, представници студената и српског расејања. Учесницима Трибине су се обратили Максим Миско, председник фонда за мир Белорусије и Захарије Захаријев, председник “Славјани“ из Бугарске. О агесији НАТО и њеним последицама говорили су Живадин Јовановић, председник Београдског форума, др Радован Радиновић, генерал у пензији, др Станислав Стојановић, дипломата, др Лука Кастратовић, генерал у пензији и историчар проф. др Александар Ристовић.
Учесници Трибине прихватили су иницијативу да се Влади Србије упути предлог да сваког 24-ог марта државне заставе буду спуштене на пола копља, у знак сећања и поштовања жртава агресије НАТО.
Комеморативни скупови одржани су 24. марта код Споменика деци – жртвама агресије НАТО, на Ташмајдану (11,00 часова) и Споменика жртвама агресије НАТО “Вечна ватра“, у Парку пријатељства Ушће, на Новом Београду (12,00 часова). Поред организатора комеморативних скупова венце и цвеће су положили удружења породица несталих и погинулих, Адела Мари Роуз Гарсија, амбасадорка Кубе, дипломатски представници Руске Федерације и Белорусије, студенти, бројна удружења и гарђани.
Испред Клуба генерала и адмирала венац су положили генерали Владимир Пејак и Лука Кастратовић. Присутнима се захвалио и пригодним речима обрато др Лука кастратовић, генерал у пензији:
Дозволите да Вас поздравим и да се захвалим што сте дошли у оволиком броју да одамо пошту борцима и погинулима у агресији НАТО 1999. године.
Посебно поздрављам породице погинулих у агресији НАТО, Аделу Марију Роуз Гарсију, амбасадорку Кубе и дипломатске представике амбасада Русије и Белорусије.
И после 17 година крваре ране злочиначке агресије НАТО, не престају сузе родитеља, браће и сестара погинуле деце и свих страдалих, чија имена Отаџбина још није пописала, проклињу вапаји несталих које зликовци отеше да им се ни за гроб не зна, а посебно оних чије органе узеше да би продужили живот бездушне, богате клијентеле тзв. “демократског Запада“ који су здушно финансирали и помагали агресију 19 најмоћнијих земаља, на челу са САД, са циљем да униште Србију и српско национално биће.
Није тај план од јуче. И њихови предходници су то вековима покушавали – смета им српски слободарски дух, што нису пристајали и не пристају, и поред вишевековних похода, убијања становништва, пљачки и рушења, на ропство и подаништво.
Прогањали су српски народ, нагонили на сеобе, али се он изнова уздизао, опорављао и корачао напред обнављајући разорену привреду, производњу и технолошки напредак раме уз раме са светским привредним гигантима и научним институцијама. Нема у свету значајнијих институција или научних програма, а да у њима нема неког умног Србина са ових простора. Дају значајан допринос у готово свим производним и научним делатностима. То им не смета, али нас опет проглашавају варварима и дивљацима, који треба да нестану или се не покоре и промене свест.
Зато су насрнули на све сфере нашег привредног, друштвеног и културног живота. Поред прогона са вековних огњишта немилосрдно уништавају споменике материјалне културе, цркве, манастире, гробља – бришу сваки траг постојања наших предака, хоће да нам избришу историју. Само на Косову и Метохији уништили су око 1.500 цркви и манастира изграђених пре неколико векова, у периоду када Америка није била ни откривена, та тзв. цивилизована и демократска земља, која од првих несељавања европских пробисвета зна само за језик насиља.
Уместо револвера, ласа, плаћених убица, вешала и индијанских гета на америчком континенту, данас у свет шаљу ракете,“невидљиве“ бомбардере, терористе, формирају Гватанаме, хашке трибунале и намећу дужничка ропства. Изабрали су баш данашњи дан да прочитају пресуду Радовану Караџићу, шаљу нам честитку – још једну претећу поруку.
Задивили смо свет пре 17 година, супроставили смо се немерљиво надмоћнијем непријатељу и очували достојанство. Мислио је Запад да нас покори за три до пет дана, а није успео ни за 78 дана. Народ и Војска били су заједно, пружили су достојанствен отпор . Народ је пркосио непријатељу. Даноноћно се окупљао на трговима и мостовима, пјесмом бодрио своју Војску. Војска је одлично познавала стретегију, карактеристике њиховог оружја и могућности. Захваљујући тој спознаји адекватно се супроставила , спречила да је НАТО разбије и оствари планиране циљеве. Између осталог предузела је стратегијске мере маскирања, што је западне војне стручњаке и политичре, посебно Американце, изненадило и разбеснело.
Војска није поражена, није истакла белу заставу, није потписала никакав акт о капитулацији, није положила оружје, није одведена у заробљеништво, није у земљи успостављена окупацина власт, није измењен друштвени систем, није дозволила да се ратом разбије СРЈ, нити да окупира КиМ. Нисмо против преговарања, али сматрамо да проглашену тзв. државу Косово треба посматрати као привремено запоседнуту, односно окупирану територију Србије, тим пре што је КиМ, према резолуцији 1244 СБ ОУН, саставни део Србије..
Како НАТО агресијом САД нису оствариле планиране циљеве наставили су агресију другим средствима, која и данас траје. Покушавају да оправдају агресију, да промене нашу свест и да агресију заборавимо, да је избришу из наших сећања. Позивају нас, уз свакојаке притиске и уцене, да следимо њихову политику, развијамо пријарељство, да нам наметну схватање да су нам они заштита и да нам нема напретка без ослонца на Запад, односно САД. Међутим, још увек стављају до знања да не одустају од језика притиска и диктата.
Имамо право и обавезу, без обзира на жртве, да се боримо за истину о агресији НАТО, да се боримо против брисања памћења, да се боримо против прекрајања историје, за суверенитет и слободу Отаџбине.
На то нас обавезују жртве НАТО агресије и наша историја, да нас се сутра потомци не стиде, већ да се поносе. Свесни смо да млинови правде споро мељу, али мељу.“ Историја“ неће заборавити и опростити агресију НАТО, а верујемо ни онима који су агресију призивали.
Нека је вечна слава борцима и жртвама агресије НАТО.
У Дому ваздухопловства у Земуну, такође 24. марта (13,00 часова), отворена је изложба фотографија о агресији НАТО “ Да се не заборави“. Изложбу фотографија отворио је командант РВ и ПВО генерал Ранко Живак, а о иложби је говорио генерал у пензији Петар Шкрбић.
