СЕЋАЊЕ: НОВАКОВИЋ МИЛЕ генерал-потпуковник

 

 

1950-2015

            Рођен је 29. априла 1950. године у селу Кирин, општина Вргинмост, Република Хрватска, од оца Јове.  Србин.  Преминуо 14. септембра, а сахрањен у Сурдуку 16. септембра 2015. године,  испраћен од многобројних поштовалаца.

Завршио је основну школу 1964. године, гимназију 1968. године, Војну академију Копнене војске – смер пешадија 1972. године, Командно-штабну академију Копнене војске 1983. године и Виши курс војне полиције 1978. године.

Произведен је у чин потпоручника пешадије 30.7.1972, а унапређен  ванредно у генерал-потпуковника 31.12.1994. године. Пензионисан је 30.12.1994. године.

Обављао је дужности:  од командир вода (1972–1976), до начелника Управе пешадије Генералштаба Војске Југославије (1994), Београд.

Учествовао је у рату од 5.3.1991. до 19.5.1992; од 20.5–26.11.1992; од 27.11.1992. до 30.1.1994. године (Српска војска Крајине).

Службовао је у гарнизонима: Петриња, Загреб, Копривница и Београд.

Одликован је Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1976), Орденом народне армије са сребрном звездом (1980), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1984) и Орденом рада са златним венцем (1984).

 У опроштајном говору Копач Бранко је између осталог рекао: Миле је тежио да увек и у свему буде најбољи. Био је одличан основац, одличан ученик гимназије „Никола Тесла“ у Карловцу , најбољи питомац 25. класе Војне акдемије и први у рангу испред 387 њених питомаца, о чему сведоче бројна признања и дипломе које је добио. Као млади мајор био је први у рангу Више војне академије.

Кордун је био његова љубав и његова опсесија а родно село Кирин рај у коме су генерацијама живели Новаковићи. У рату је најпре командовао 4. бригадом која је од Кордуна брзо направила слободну територију. Био је на челу Посебних јединица Милиције РСК под чијом је командом пробијен „Коридор“ кроз Посавину и успостављена копнена веза народа Крајине и Републике Српске са Србијом.
Формирао је Српску војску Крајине и био њен командант од 1992. до 1994. године. Касније је био саветник председника РСК и командант операције „Паук“.
Са пушком у руци био је 1995. и у “Олуји”, у дворској колони и до 10. августа командовао остатком јединица СВК које су у борбама против хрватских снага и Петог корпуса Армије БиХ омугућиле колонама протераних и избеглих Срба, међу којима је била и његова породица, да пређу реку Уну и стигну у Републику Српску. Данас је твој Кордун пуст као и цела Крајина. Прогнани Крајишници дошли су из целе Србије да се данас опросте с тобом, говорио је Копач Бранко.