На Новом гробљу у Београду сахрањен генерал Младен Ковачевић

 

КОВАЧЕВИЋ др МЛАДЕН

генерал-мајор

 1933-2015.

            Преминуо у 82. години живота. Комеморација одржана у Дому Војске у Београду. Сахрањен 21. маја 2015. на Новом гробљу  у Београду у кругу породице: супруге Милке, кћери Верице и Јелице и сина Небојше,   родбине, колега и великог броја пријатеља.

Рођен је 06. маја 1933. године у селу Риља, општина Невесиње, Република Босна и Херцеговина, од оца Ђоке  и мајке  Обреније.

Завршио је основну школу и нижу реалну гимназију у селу Гајдобри, Школу за активне артиљеријске официре у Загребу 1953. године, правни факултет, последипломске студије и одбранио докторску дисертацију из области правних наука.

На Београдском универзитету изабран је у звање ванредног професора и 4 године предавао на Факултету одбране и заштите у Београду.

У служби је напредавао од чина  артиљеријског потпоручника до генерала у који је унапређен 1992. године. Пензионисан 1. октобра 1995. године.

Обављао је дужности у гарнизонима Ниш, Скопље, Београд од командира вода до помоћника министра одбране Републике Србије за системска питања (област кадровских, правних и финансијских послова). Краће време радио је у Главном штабу Војске Републике Српске.

Након пензионисања у два мандата био је биран за председника Савезног одбора и уједно председника Скупштине Организације резервних војних старешина Југославије (државне заједнице Србија и Црна Гора).

Одликован: Медаља за заслуге, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден народне армије са сребрном звездом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден рада са сребрним венцем.

Објавио је преко 80 научних и стручних радова, међу којима и три књиге из одбрамбено-правне проблематике.

На комеморативном скупу говорио генерал Бранко Фезер који је истакао његов предан, одговоран и успешан рад, посебно магистарски рад „Друштена контрола над радом Службе безбедности“, научни рад и прегалаштво. Све своје обавезе  и послове обавио је на частан, поштен и веома успешан начин, закључио је генерал Фезер.

Ипред капеле од  генерала Ковачевића опростио се генерал Спасоје Мучибабић подсећајући на заједнички рад са узорним старешином.

Надахнути говор на гробу изговорио је генерал Марко Неговановић.

„Ових дана, престало је да куца и још једно велико племенито људско срце, које је угледало светлост дана на љутом херцеговачком кршу, у свему оскудном, али увек богатом умним, племенитим, патриотским и родољубивим нараштајима. Умро је генерал ЈНА у пензији, Младен Ковачевић“, започео је свој говор генерал Неговановић.

Ретки су они појединци, официри и генерали који се могу подичити, попут нашег Младена са оваквим интелектуалним напорима и успесима у раду који су га уврстили у интелектуалну елиту официра и генерала некадашње ЈНА.

Увек је  веровао у бољи живот и извесност његовог постојања. Био је непоправљиви оптимиста. Понављајући увек и до задњег даха, како ваља давати, бити добар и бити частан. Награду за то налазио је  у тој идеји и на самопоштовању.

Даривао је све око себе умом и срцем. Превиђао  замке и опрезе које никад није заслуживао, претварао их у позитивну енергију. Живео је и радио за своју породицу, супругу, децу, унуке и за своју војску. Био је и остао уверен, да ће они стићи до места, правцима које су наши очеви и дедови уцртали на неухватљиву мапу људске судбине, говорио је између осталог у дугом говору генерал Неговановић.