Економске последице сецесије КиМ после агресије НАТО на СРЈ 1999.

ОКРУГЛИ СТО 23. 03.2013.: „Агресија НАТО на СРЈ 1999. године – 14 година после“

АУТОР: др Видоје Пантелић, генерал пуковник у пензији

ТЕМА: Економске последице сецесије КиМ после агресије НАТО на СРЈ 1999. године – скраћена верзија

Господине председавајући, уважени пријатељи, даме и господо,

За овај Округли сто припремио сам излагање по теми: ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ АГРЕСИЈЕ НАТО НА СРЈ 1999. године. Методолошки, у интегралном тексту детаљније обрађене теме, изнете су правне основе власништва РС на КиМ, наше процене, процене капитала по светској банци и УНМИК, затим улагања Србије у развој КиМ, како се врши продаја те имовине данас, шта је до сада учинила наша власт и предлози за решавање проблема. Због времена изводно ћу се осврнути на садржај теме коју сам обрадио на основу многобројних извора.

Са дистанце 14 година од агресије НАТО на СРЈ, јасно је да је заокружена неоколонизација простора бивш суверене државе СФРЈ. Окупацијом КиМ створени су услови за отимање капитала од државе Србије који се мери милијардама долара, угрожени су јој ресурси и ослабљена економска основа.

Резолуција Уједињених Нација број 1244 од 10. јуна 1999.године, гарантује суверенитет СРЈ, односно РС на територији КиМ. На основу тога, сва имовина и природни ресурси КиМ правно су власништво Републике Србије. У пракси овај универзални принцип је изигран. Економске последице по Републику Србију директно се одражавају кроз оспоравања власничког права законским власницима имовине и отету економску добит држави,привредним субјектима и протераним лицима.

После агресије Имовином на територији КиМ против законито располаже новоформирана сецесионистичка власт. Уставом РС у члану 58. загарантовано је право на имовину, а у чл. 78 дефинисана је државна имовина. У Закону о средствима у својини у члану 1. ближе су одређена средства у својини Републике Србије. Није потребно наглашавати да су оба правна акта усклађена са међународним нормама у области својине и права над имовином.

Подаци о проценама вредности имовине коју је узурпирала самопроглашена Република Косово према доступним изворима различито се третирају. Крећу се од десетак па до 1000 милијарди долара. Све зависи ко, у ком интересу и какву методологију примењује.

Према истраживањима Геолошког института Србије на КиМ до 2000. најзначајнији геолошки ресурс је угаљ лигнит, око 12 милијарди тона.У односу на укупне резерве Србије, 76% резерви лигнита се налази на КиМ, а у светским размерама ове резерве су на петом месту у свету. Енергенти у будућем имају апсолутни стратешки значај за екомомију сваке државе посебно. По проценама наших институција те резерве лигнита су на нивоу обезбеђења струје за период од 100 до 200 година. Из лигнита је могуће синтетизовати нафтне деривате, којима се могу задовољити потребе региона ширег од КиМ.

Други значајан истражен ресурс јесу резерве руда метала, а посебно олова, цинка и сребра, око 34 милиона тона на северном делу, а 58 милиона тона на територији КиМ, фероникла 12 милиона тона и боксита око 1,4 милиона тона. На КиМ је било 16 од 18 рудника олова и цинка у Србији. Поред ових, постоје налазишта значајних количина ретких и скупоцених стратешки важних метала: бизмута, кадмијума, кобалта, злата, хрома и мангана.

Посебно су атрактивни ретки високо технолошки елементи, који се добијају у преради основних руда, пре свега индијум, кадмијум, германијум, талијум и галијум. Ови ретки минерали користе се у савременој индустрији високих технилогија, па су они можда и главни циљ светских компанија.

Утврђена су и бројна лежишта неметаличних минералних сировина: магнезита око 6 милиона тона, керамичких и опекарских глина, дијатомита, зеолита, бентонита, сировина за цементну индустрију, сировина за хемијску, стакларску и индустрију креча, као и нафтних шкриљаца. Све ово су ретки у природи и скупи материјали на светској берзи.

Као природни ресурси су и респективни извори питке воде и хидро акумулације, који ће у перспективи добити стратешки значај. Затим геотермалне воде, терени погодни за зимски и ловни туризам, као и око 580.000 хектара плодног пољопривредног земљишта. Процењује се да би се на Косову и Метохији од експлоатације природних богатстава могао остварити профит од 145 милијарди долара.

УНМИК је 2004. године објавио да Светска банка процењује минералне резерве Косова на 12,5 милијарди евра ( Трепча 3 милијарде, лигнит у близини Приштине 6,5 милијарди, фероникл 2 милијарде и сви остали рудници са око 2 милијарде евра). Дакле овде је очита намера што јефтинијег уласка у посед богатства.

2005. године УНМИК је објавио листу понуда КиМ намењену потенцијалним инвеститорима. На првом месту понудили су око 21,5 милиона тона руде која садржи олово, цинк и сребро, 1,7 милиона тона боксита уз потенцијалних још 4 – 5 милиона тона, комплекс фероникл са око 14 милиона тона, рудемагнезита око 4,5 милиона тона. резерве лигнита су проценили на око 8,3 милијарде тона уз још 10 милијарди потенцијалних резерви. Као посебан адут понудили су ретке метале, који се добијају као нус продукт прераде основне руде.

Улагања Србије у предузећа на КиМ вршена су веома интезивно у читавом послератном периоду заједништва у СФРЈ из наменских фондова. У раздобљу од 1961. до 1990. на КиМ је уложено 18 милијарди долара. Тада је Србија само у електропривреду на КиМ уложила 5,5 милијарди долара. Фонд за развој Србије има власнички удео у око 150 предузећа на КиМ, у већини са више од 51% удела у власништву.

Србија је као дужник и после доласка УНМИК, враћала Косовске дугове који су износили око 1,2 милијарде долара, и од 2002 до 2008 отплатила око 420 милиона долара Светска банка је 2009. ослободила Косово, а не Србију, за око 500 милиона долара дуга КиМ. При томе никаква компензација према РС за изгубљену добит или Српским предузећима за отплаћени дуг у периоду окупације КиМ није извршена. Србија и данас враћа дугове развоја КиМ.

У власништву РС и Српских компанија и физичких лица је 58% непокретности на КиМ. Узурпирано је око милион катастарских парцела обрадивог и грађевинског земљишта, пашњака и шума. Предузећа из Србије на КиМ имају у власништву преко 1350 објеката, Процењује се да је вредност непокретности на које право полаже РС око 220 милијарди долара. Вредност приватне имовине протераних 30.000 српских домаћинстава, се процењује на око 4 милијарде долара.Посебно се морају проценити историјско културне вредности Српске Православне цркве и њихових метоха.

Не поштујући Резолуцију УН 1244, окупатори су се постарали да за непун месец дана по преузимању КиМ под војну и цивилну управу донесу и уредбе за пљачку те територије. Први администратор УНМИК на Косову, Бернард Кушнер је 25. јула 1999. издао уредбу којом УНМИК има надлежност над покретном и непокретном имовином, укључујући банковне рачуне, као и сваком другом имовином која је власништво, или је регистрована у име Савезне Републике Југославије или Републике Србије, а која се налази на територији Косова. Уредбом УНМИК од 2002. формирана је Косовске поверилачка агенција којој је поверено, управљање „друштвеним предузећима и другим облицима имовине која су регистрована и налазе се на КиМ“ и дато право да „оснива подружнице друштвених предузећа и продаје деонице истих“. Тако је, уместо да се придржава закона међународног права, УНМИК постао подстрекач и главни креатор незаконитог располагања имовином на КиМ.

Шест месеци по формирању такозване Републике Косово, једностраном сецесијом фебруара 2008. године, ова агенција је преименована у Косовску агенцију за приватизацију која наставља распродају имовину РС на КиМ без икаквог утицаја стварних власника те имовине. До 2013. на незаконит начин обављена је приватизација око 630 српских предузећа. Косовска власт је до сада од приватизације доходовала око 600 милиона долара. Купци на тендерима су за мања предузећа искључиво Албанци са КиМ или из Албаније. Србима до сада није омогућено да купе ни једно предузеће. Процес приватизације врше по принципу такозване „спиноване“ приватизације. То раде тако што се објави стечај ранијег предузећа, а онда се формира неко предузеће под новим именом које се продаје са правом коришћења активе и пасиве ранијег предузећа. Најновији тендер КАП за 2013. годину ставља на продају и нека предузећа у српским срединама, од којих ти људи тамо живе. У тендер је унета и продаја станова избеглих Срба и неалбанаца, за које постоји станарско право, а за многе станове је покренут поступак откупа.Треба имати на уму и закидање права запослених лица у акцијама у предузећима до тренутка њихове приватизације. Потпарол КАП се недавно обратила јавности како такозвана РК поседује право на имовину у 172 предузећа, чије се фабрике или погони налазе ван територије КиМ, од тога 104 су у Србији. Какву дрскост ово представља не треба објашњавати.

Приватизација великих компанија и рудног богатства је сасвим друга прича. Могло би се рећи да се иста посматра као ратни плен оних личности које су имале у име неких међународних снага главну реч у току НАТО агресије или касније кроз организације за имплементацију УН мисије на КиМ. У послове приватизације самостално, или за рачун великих корпорација заинтересовани су бивши војни или административни и дипломатски чиновници САД. То су следећа лица: Весли Кларк, главнокомандујући НАТО, Медлин Олбрајт, државни секретар САД и креатор НАТО агресије, Џејмс Пердју, бивши специјални изасланик САД за КиМ, Бернард Кушнер, први УН администратор на КиМ, Кристофер Дел, бивши амбасадор САД на Косову, Џорџ Сорош, финансијер пројекта распада СФРЈ, принц од Кента Мајкл, члан Британске краљевске куће, и многи други чиновници међународне администрације на КиМ који се појављују као саветници код заинтересованих лица и компанија, користећи стечене везе и пријатељства у служби.

Органи власти у РС нису овај марифетлук УНМИК и међународне заједнице до данас озбиљно ни схватила нити по њему реаговали. Актуелна Канцеларија за КиМ изјављује да ће се Влада позабавити питањима отимања имовине Србије на КиМ. Према подацима у штампи, Канцеларија је у августу 2012. затражила став Уставног суда Србије о приватизацијама обављеним на КиМ од 1999. године, и најавила је покретање тужбе пред међународним правним институцијама. Они су у новембру 2012. године поднели захтев УНМИК по питању незаконитости приватизација, али као и раније, ни сада нису добили никакав одговор.

Сматрам да наши државни органи, а пре свега Скупштина и Влада РС, неодложно и хитно морају да спрече даље отмање своје имовине и поврате првобитно стање располагања власништвом на КиМ. Мере које би требало да се предузму су следеће:

1. Не одступати од основног документа УН, односно резолуције 1244. од 10. јуна 1999. године у решавању власништва на КиМ.

2. Формирати експертско тело Владе РС, које ће анализирати и утврдити стање ствари и израдити план мера и методе за врћање отете имовине.

3. У оквиру започетих преговора у Бриселу главна тема у оквиру економских питања треба да буде незаконита приватизација имовине на КиМ.

4. Припремити и покренути тужбу пред међународним судом правде, што не искључује и захтеве Српском правосуђу да донесе оцене о законитости досадашње приватизације на КиМ.

5. Влада РС треба да формира тим међународних правника који ће припремити и обновити тужбу пред међународним судом правде за накнаду ратне штете и ратне злочине правно не утемељене агресије на СРЈ, односно Републику Србију од стране НАТО 1999. године. Ратни злочин никада не застарева.

6. Хвала на пажњи.

У Београду, 23. 03. 2013.