ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О ГЕНЕРАЛИМА И АДМИРАЛИМА СРБИЈЕ

Драгоцено дело о историји војне елите

Четири године трајало је сабирање података енциклопедијског и лексиколошког карактера и писање биографија људи који су у највише војничке чинове са ловоровим гранчицама унапређени од 1981. до 2011. године, чиме је употпуњена празнина у војној публицистици Србије. То ће, несумљиво је, научним истраживачима у будућности олакшати труд. Прилози монографије су и ризница података о генералима Србије из претходних периода наше националне историје.

Поводом  Дана победе у Свечаној  сали Медија центра Војске Србије ,,Одбрана”, која је била  испуњена  готово до последњег места, 8. маја представљена је монографија ,,Генерали и адмирали Србије 1981 до 2011. године” у издању Клуба генерала и адмирала Србије.

На 468 страница књиге објављене су скраћене биографије 502 активна, пензионисана или генерала и адмирала у резерви, унапређених у највише војне чинове од 1981. до 2011. године.  У том својеврсном биографском речнику објављена су и имена генерала Војске Кнежевине и Краљевине Србије, са подацима у којој књизи се могу пронаћи њихове биографије (Миле С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије, Институт за новију историују Србије, Београд 2004), потом имена генерала и адмирала Краљевине Југославије 1918-1941. са назнакама места њихових животописа (у књизи ,,Генерали и адмирали Краљевине Југославије ”), па списак генерала и адмирала чије су биографије објављене у Војној енциклопедији (,,Војна енциклопедија”, друго издањe, Београд 1971-1975),  и имена носилаца највиших војних чинова чији су животописи објављени у Војном лексикону (,,Војни лексикон”, Војноиздавачки савет, Београд, 1981) и упоредни преглед  одликовања до данашњих знамења. Приложен је и списак генерала и адмирала са којима аутори нису успели да остваре контакт.

О књизи су говорили председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала др Видоје Пантелић, генерал-пуковник у пензији, председник Уређивачког одбора Златоје Терзић, генерал-потпуковник у пензији, потом др Миле Бјелајац, историчар и публициста, др Радован Томановић, главни и одговорни уредник и Љубиша Стојимировић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-потпуковник у пензији. Промоцију је водио генерал-мајор у резерви Душан Војводић.

Нагласак у излагању  др Видоја Пантелића, председниика ИО Клуба генерала и адмирала, иначе генерал-пуковника у пензији, био је на активностима тог удружења грађана које је управо овом књигом крунисало вишегодишњи успешни рад.

– Клуб је организован као нестраначко и непрофитно удружење, према важећој државној регулативи. Не бавимо се политичким, војним или економским темама у оквиру дневне политике. Располажемо стручним знањем и кадровима који би се могли искористити за анализе, пројекције, истраживања из области одбране. Финансирамо се искљућиво из чланарине. Због тога су нам и ограничене могућности у издавачкој делатности, истакао је генерал Пантелић, поменувши све наслове досад објављених књига и наслове документарних филмова које су потписали аутори из Клуба генерала и адмирала Србије.

 

Штиво о бурних тридесет година

Генерал-потпуковник у пензији Златоје Терзић је присутне на промоцији обавестио о критеријумима којих се Уређивачки одбор придржавао током вишегодишњег рада на рукопису биографског речника.

– Протекло је 40 године од објављивања Војне енциклопедије, 30 година од објављивања Војног лексикона и 20 година од изласка монографије ,,Руководећи кадар оружаних снага”. Од тада нису објављиване биографије генерала и адмирала. Од изласка Војног лексикона 1981. године протекло је бурних тридесет година. Србија се, после девет деценија, поново појавила као самостална држава. Осећала се потреба да се у једној књизи искажу животописи (биографије) генерала и адмирала Србије, рекао је између осталог Терзић.

Наводећи да свако ко се бавио различитим аспектима  војно-цивилних односа или се упутио у ситематско писање о ратовима, о карактеру војних елита, политичкој и економској историји земље или региона, морао је брзо схватити од колике су важности овакви систематизовани подаци енциклопедијског и лексикографског карактера др Миле Бјелајац, научни саветник Института за новију историју Србије је рекао да ,,упркос свим тешкоћама и прикупљању података књига ,,Генерали и адмирали Србије 1918-2011 .” jе на трагу онога што се данас покушава кроy едицију Српски биографски речник Матице српске или Српску енциклопедију.

– Нажалост, мада припадам генерацији која је веровала да никада неће доживети рат, страдања која су почела 1991. Године само још једном потврдила исправност војничког гледишта да ће ратови увек бити док је и човека, а све остало су лепа надања или наивност.

Ова књига је и драгоцен приручник за историју војних елита, како нашег простора, тако и шире. Сви драгоцени подаци о пореклу и завичају, школовању и вертикалној друштвеној промоцији, ужој фамилији, боравак у различитим крајевима бивше домовине, броју промењених гарнизона, о књигама или радовима које су појединци написали, темама магистарских и докторских радова, укљученост по положају у цивилне институције или привреду историчарима ове гране историје су незамењиви, тим пре што се не ради само о узроку него целој једној елити.

Желим на овом месту да поделим колегијално усхићење са приређивачима ове драгоцене књиге. Желим да им кажем да потпуно разумем кроз какве муке и дилеме су пролазили јер су то током дугих година биле и моје муке и дилеме. Поред дилеме како определити избор с обзиром на стално урушавање државе, за различиту завичајност, они су се у прикупљању морали суочити са дилемом како уклопити породични наратив и довести га у склад са службеним подацима или сећањима сабораца. Савременост која није већ најмање две деценије наклоњена Србији, ставила је приређиваче у дилему како се односити према подацима за појединце које терети хашки суд… Како би неко разумео једног дана таксативну чињеницу да су неки велики војници седели у том Хагу толике године без праве пресуде, где су морали бити припремани намештени сведоци и где се тужилаштво невешто саплитало.

 

Треба поштовати дела бранилаца

Цивилизовани однос захтева поштовање и бригу за оне који су се старали о припреми одбране своје земље, који су у датим историјским околностима напада на своју земљу понели на рамену крст судбине. Није сваки исход рата у историји био успешан, али са одбрамбеним ратом не сме да се калкулише. Спремност да се бранимо може у последњи час и да одврати агресора. Ако је већ напао војник треба да испуни своју дужност без размишљања, али сигуран да ће се то његово дело навек поштовати, а породица му, ако падне, имати сву потребну пажњу и старање отаџбине. Без те културе, без таквог кодекса, тешко могу да замислим да се могу на достојан начин мотивисати нови нараштаји официра, рекао је др Бјелајац.

Доктор Радован Томановић, генерал-потпуковник у пензији, обраћајући се скупу, навео је велики број упоредних података о генералској популацији изнетих у књизи и описао фазе и проблеме који су пратили овај значајан издавачки подухват.

– Ова књига, као уосталом и сви до сада написани биографски речници, дели судбину сваког стваралачког чина, а поготову биографија које су живе и увек ће живети и допуњавати се. Због тога, на њеној последњој страници уместо једне треба да стоје три тачке, и нада се да ће се појавити друго измењено и допуњено издање које ће обухватити новоунапређене генерале и адмирале и допуне наших биографија са подацима који нису унети или сте добили идеју читајући друге биографије. Све те податке треба да доставите Клубу генерала и адмирала, у писаној форми, закључио је генерал Томановић.

Указавши да су у књизи биографије генерала и адмирала рођених између 1923. и 1969. године, што чини период од 46 година, председник Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-потпуковник у пензији Љубиша Стојимировић се запитао коме је од војника из ове књиге било најтеже ?

–  Да ли младим борцима, антифашистима или нама млађима који смо бранили разбијање друге Југославије, или генералима Војске Републике Српске или генералима и адмиралима који су бранили СРЈ од агресије НАТО-а, а посебно онима који очекују правоснажне пресуде од Међународног кривичног трибунала? Дилеме нема. Сваком војнику су његове муке и ране најтеже.

Ако историчари заору своје истраживачке бразде по овој књизи, видеће деценијску временску слојевитост: 1981-1991; 1991.-2000. И 2000-2011 године. Глобални геполитички процеси и историјски неизбрисиви догађаји, као цунами, срушили су другу и трећу Југославију и избрисали из неозбиљне историјске хронике Државну заједницу Србија и Црна Гора. На садашњем командно-менаџерском кадру и генералском кору Републике Србије и њене војске остаје задатак да очува мир и остале интересе грађана Србије, подвукао је Генерал Стојимировић.

На свечаности су, поводом значајног издавачког подухвата, уручена признања институцијама и појединцима који су дали најзначајнији допринеос да књига угледа светло дана.

 

Стратегијски значај командовања

Аутори, а уједно и уредници  монографије су Бошко Антић, контраадмирал у пензији (Ратна морнарица), Бранко Фезер, генерал-мајор у пензији (Копнена војска), мр Петар Шкрбић, генерал-потпуковник у пензији (РВ И ПВО) и др Радован Томановић, генерал-потпуковник у пензији (уводни део и прилози). Ликовно решење корица дао је Љубиша Стојимировић, генерал-потпуковник у пензији.

За лепоту књиге побринула се штампарија ,,Чугура принт ”, Београд.

Идеја о објављивању књиге, потекла је на савету Клуба генерала и адмирала Србије. На основу те идеје израђен је научноистраживачки пројекат чији су аутори генерал-потпуковници др Радован Томановић и мр Петар Шкрбић.

Биографски речник генерала и адмирала је књига у којој су азбучним редом исказани кратки животописи генерала и адмирала. Изнети су најпре лични и породични подаци. Затим следе подаци о образовању у земљи и иностранству и усавршавање у струци. Трећи број чини таксативно набрајање чинова, односно напредовање у војној хијерархији. Највећи део биографије посвећен је дужностима у војној, али и другим струкама, било ратним или мирнодопским. У тексту су наведена одликовања, награде и похвале. На крају биографије налази се списак дела објављених у часописима или као монографије, студије и књиге.

У овој публикацији се не приказују оцене успешности генерала и адмирала као појединца, већ се износе подаци који ће омогућити да се са стручне научне дистанце и историјске веродостојности истине, објективно и неутрално оцене појединци и епоха у којој су деловали.  У књизи су биографије и оних генерала и адмирала који су рођени ван Србије у републикама СФРЈ. Монографија обухвата биографије и фотографије и Словенаца, Хрвата, Црногораца, Муслимана,  – Бошњака, Македонаца, Мађара, Албанаца, Црногораца из Србије, Срба из Хрватске, Срба из Босне и Херцеговине, Срба из Црне Горе и Срба из Србије, који су били на служби у ЈНА, Војсци Југославије, Војсци Србије и Црне Горе и Војсци Србије.

Биографски речник о генералима и адмиралима допринеће потпунијем упознавању наше и светске јавности о војној елити и биће од непроцењиве помоћи будућим истраживачима о животу и деловању Војске у овом периоду. Овакву врсту књиге није могуће довршити, па ће вероватно бити допуњавана.

У социолошком погледу генерали и адмирали су елита друштва, који су на основу мериторних поливалентних знања (превасходно војних), в ештина и способности, остварили командне и руководеће позиције у Војсци и Министарству одбране, изграђујући професионални морал (етика генералка и адмирала) и на тај начин добили висок социјални статус и одговарајући друштвени углед и моћ. Због значаја њихове улоге у целини безбедносних и војних промена, као елита имају сва обележја стратегијске елите, поред научне, политичке, културне, привредне или спортске. У социо-психолошком профилу доминирају маркантна обележја њихових личности, поседовање војне и друштвене моћи, талентованост, значајан степен искустава (више него у било којој другој професији), стручно знање, компетентност, интелигенција, способност комуникације и мотивације потчињених и претпостављених, искустава и вештина планирања и организовања, способност коришчења групних процена и знања (штаба, тима, колегијума).