Нове књиге – ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

Mетоде детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица

У ратним и поратним временима најугроженије људско право,  је право на истину. Увек ће бити, веома болна наша сећања на једнострану одлуку за гресију и бомбардовање некадашње СР Југославије данас простора држава Србије и ЦрнеГоре, убојним средствима различите врсте и намене, одстране здружених снага НАТО пакта. Сазнања о могућим последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас да се на то стално подсећамо.

 

У неколико ратних сукоба последњих деценија двадесетог века, по први пут су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (ОУ). Пажњу јавности, примена ових пројектила привукла је због великог броја оболелих војника и цивила у Заливском рату.

У току агресије НАТО снага на СР Југославију 1999. год. птриликом бомбардо-вања, коришћена је муниција са пројекти-лима од осиромашеног уранијума (ОУ) на територији Косова, југу Србије и Црној Гори. Страшна катастрофа нам је тим актом учињена.Тренутне последице ових акција смо имали прилике да видимо, о неким недовољно знамо, али их већ увелико преживљавамо. А колико ће све то трајати, и зар је све то било потребно?

Након бомбардовања јавност је била подељена у просуђивању о могућим негативним последицама на животну средину, а тиме и на будући живот и здравље многих генерација.Постоји и оправдан је страх о еколошкој катастрофи на територији Србије и суседних земаља. Сдруге стране, многи, а нарочито они који су учествовали у бомбардовању,  тврде да штете и последица нема, а да су оне, тамо где би их можда и могло бити, минималне. Какве ли ироније?!? А где је ту истина? На жалост истину све више спознаје наше становништво. Она је, после протока времена, у све већем броју оболелих од канцерозних и других обољења  на овим просторима чији узрок може да буде ОУ, а то неће нико јавно да призна и коментарише. Она је и у све већем обољевању војника учесника “Заливског рата“ и оних који су у ратним и поратним временима боравили или бораве на просторима бивше СФРЈ (БиХ, КиМ), а за чију заштиту диже глас јавност и штампа неких западних земаља.

И зато, да се не заборави, одлучили смо да напишемо књигу као сведочанство о тим догађањима. Књига носи наслов: ’’ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ, методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица’’.

Сви ми аутори овог текста, били смо непосредни учесници у активностима предузетим на решавању проблема ОУ натериторији СР Југославије, током бомбардовања и годинама после њега. Осећај обавезе и одговорности да материјал објавимо у нама је изазивало сећање на све оне који су као припадници оружаних снага или као становници били или су и сада, непосредно изложени дејству ОУ и придружених штетности, током и после периода НАТО напада.

Истине до којих смо дошли, дилеме и сумње које нас муче, а које смо у материјалу изложили, говоре да сви проблеми нису до краја разрешени и да нас стручна одговорност и лични морални ставови обавезују да у јавности подстакнемо активности потребне за њихово решавање. Како понашем мишљењу, проблем ОУ захтева дугогодишње ангажовање, то овај текст  сматрамо и корисним штивом и застуденте и младе стручњаке различитих профила који ће у годинама пред нама бити носиоци тиха активности.

Доносећи одлуку да овај материјал приредимо за јавност, манифестујемо своју опредељеност да се саопшти шта се дешавало, шта је на решавању проблема до сада учињено, да се преостали проблеми актуелизирају и изнађу решења за трајно смањење или елиминисање последица присуства ОУ на овим просторима.

Осим тога, желимо да изношењем података којима располажемо, без обзира на чињеницу да су неки од њих већ објављени, исте систематизујемо на једном месту, омеђимо проблеме временски, просторно, институционално, поставимо и подстакнемо дискусију о дилемама, а наравно, саопштимо наше виђење решења. Надамо се да ћемо систематизујући досадашња сазнања и искуства, боље тумачити појаве које би се могле квалификовати и као последице сукоба, и активирати предузимање адекватних практичних мера и подстаћи научна истраживања у овој области.

Основни проблем који обрађујемо је дефиниција утицаја примене муниције са ОУ на здравље становништва које живи поред рејона по којима је употребљавана  муниција са ОУ, војника и полицајаца који су у тим рејонима боравили по разним основама у току и након бомбардовања.

Недостатак финансијских средстава, политичка пристрасност, нити било шта друго, не може да буде оправдање за небригу о људима који су као праве патриоте бранили своју земљу и због тога били изложени дејствима муницијом са ОУ, или живе поред простора по којима је иста употребљавана, а не својом кривицом доведени у ситуацију, да можда имају последице по своје здравље.

Њима се мора дати правилан и сигуран одговор и ако је потребно пружити помоћ, посебно у наредном периоду, када се због већег протока времена може очекивати појава болести изазваних применом муниције са ОУ. Нико нема право да им то ускрати. Ако се то деси, генерације које долазе ће им судити

За овај посао окупљена је значајна екипа. На књизи су радили: Доц. др Бранка Ђуровић лекар у ВМА, предаавач на Медицинском факултету ВМА, изузетно искуство стекла на пројекту праћења здравствених ефеката ОУ код војника; Проф.др. Весна Спасић – Јокић, професор Факултета тетхичких наука, Универзитета у Новом Саду и Научни сарадник Института за нуклеарне науке “Винча“; Мр Драгутин Фортуна, пуковник АБХО у пензији, радио на пословима деконтаминације ОУ на територији Србије; Проф. др Весна Селаковић -Мићуновић са Института за медицинска истраживања ВМА; Прим. др Недељка Атлагић ради као лекар у ВМА и моја маленкост.

Ево неких извода из рецензије:

…Текст обрађује актуелну тему мултидисциплинарним приступом који сасвим одговара теми и материји  која је изнета, јасним, једноставними разумљивим стилом…  Поред теоријских разматрања о детекцији и дозиметрији зрачења ОУ базираних на актуелној литератури, аутори износе и сопствена искуства, која су била условљена кадровским и техничким могућностима, са значајним материјалним ограничењима. Управо та ограничења условила су ангажовање на интеркомпарацији расположивих метода и тражењу нових решења, што је оригинални допринос аутора…

…Понуђени текст својом актуелношћу, мултидисциплинарним приступом и изложеним решењима представља јединствено штиво у нашој земљи. Предлог мера и активности које аутори дају на крају, уверавају ме да ће бити корисна основа и полазиште за све оне који ће се укључити у даљи рад на санирању овог проблема, па га топло препоручујем за штампу….Овај опширан, по свему јединствен текст на нашим просторима, представља свеобухватан поглед на проблем ОУ. Његов мултидисциплинаран карактер, допринео је јаснијем представљању овог актуелног проблема у нашој земљи. Изнета актуелна научна сазнања из области изванредно су повезана са конкретном ситуацијом и поткрепљена оригиналним резултатима. Често супротстављајући податке из литературе сопственим резултатима, аутори износе јасан став да је проблем ОУ још увек неистражено поље, те да коначни закључци у овој фази праћења и истраживања свакако не могу бити донети…

… Овај текст, осим несумњиве стручне вредности, носи и јасну поруку аутора, који желећи да оставе писани траг о својој досадашњој активности, желе да  омеђе учињено и помогну покретање даљих активности у овој области. Стога овај текст има изузетан значај не само за будуће активности у овој области већ и шире, за националну стратегију очувања животне средине и здравља становништва Србије. Упркос наглашеној тежњи да се избегну елементи политике, текст у целини носи и јасну моралну антиратна поруку и поруку против употребе/злоупотребе ОУ…

А рецензије потписују: Проф. др Борис Ајдиновић, спец.нуклеарне медицине, ВМА, Београд; Др сц. Рајко Спаић, спец.нуклеарне физике, ВОXЕЛ, Београд и Проф. др  Иван Жупунски, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду.

 

Књига се може наћи у књижари: “ВОЈНА КЊИГА“, Васина 22 у Београду, телефон: 011/21-84-925, и-мејл: knjizara@odbrana.mod.gov.rs.