РЕАГОВАЊЕ КЛУБА ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ НА ИЗЈАВУ МИНИСТРА ПРАВДЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Ових дана, баш на Дан победе над фашизмом, министарка правде Владе Републике Србије, госпођа Снежана Маловић, све генерале и адмирале, као и све грађане Србије у најмању руку је понизила својом изјавом датом поводом окончања поравнања између Републике Србије и бившег генерала ЈНА Влада Трифуновића, команданта Вараждинског корпуса 5. војне области ЈНА, тадашње оружане силе СФРЈ.
Узимајући себи право да коментарише област која је за њу уопште непозната и за оно у шта се ни мало не разуме, а то је Стратегија оружане борбе, кључни стратешки документ одбране СФРЈ, покушала је да заменом теза обмане српску јавност и све пореске обвезнике чија средства троши. Посебно запрепашћује коментарисање система командовања јединицама ЈНА и борбу у окружењу. Госпођа министарка је пренебрегла и прећутала оно у шта би се свакако морала разумети, а то је некоректан правни маневар који је пратио ову рехабилитацију, који ће свакако бити предмет проучавања правне и историјске науке. У историји српског народа било је и раније предаја, али оваквих изјава и повреда процесних поступака свакако није било.
Изјава не би била вредна наше реакције да у себи не носи најмање три веома опасне политичке поруке, и једну невешто скривену намеру.
Прва порука говори да је издаја боља, часнија и материјално прихватљивија од борбе за своју државу, која је била јединствена и звала се СФРЈ. Она је имала јединствене оружане снаге, које су чиниле Југословенска народна армија и Територијална одбрана. Чињеница је да су у време када се збио догађај, због кога је генерал Трифуновић осуђен, Бјеловар и Вараждин били у истој држави са Београдом, Сарајевом, Скопљем, Подгорицом, и другим местима у некадашњој СФРЈ, али то госпођа министарка Снежана Маловић није желела да уважи. У исто време многе јединице ЈНА, тада званичне и једине војске на подручју СР Хрватске биле у су у истом или много тежем положају. Ни једна се, изузев у Трифуновићевом случају, није добровољно предала и оставила целокупно своје наоружање паравојним снагама Хрватске. Да ли то значи да су сви остали команданти и њихови потчињени поступили нечасно? Оваква изјава вређа све часне припаднике бивше ЈНА.
Друга порука је везана за начин правног манипулисања у накнадном поступку, али нека о томе донесу оцену и суде правници.
Трећа, најопаснија порука госпође министарке јесте посредно прихватање одговорности Србије за сва догађања на простору бивше СФРЈ, за која су по њој једини и искључиви кривци Срби и Србија, односно „Милошевићев режим и неки српски помрачени умови.” Због тога није чудно да нам се дешавају случајеви попут Ганића, Пурде, Јуришића, Дивјака, трговине људским органима и слично.
Оно што госпођа министарка својом изјавом покушава сакрити је стварање одступнице за све који су призивали НАТО агресију, бомбардовање нашег народа и смрт хиљада војника и цивила, а посебно да аболира оне који су повукли тужбу против НАТО агресора за изгубљене људске животе и огромну материјалну штету, од које се Србија још дуго времена неће опоравити.
Када бисмо били попут госпође Маловић, могли би са становишта способности или неспособности једне професије, такође узвратити и с правом судити о њеној способности, коју је показала у реформи правосуђа у Србији, а када би хтели да будемо непристојни, могли би изјавити: “Каква министарка, таква изјава.“ Нажалост, штета Србији је већ направљена.
Оваква изјава госпође министарке Снежане Маловић је по нашој оцени потпуно неприхватљива, неумесна и није заснована на правним већ на политичким основама.
Клуб генерала и адмирала Србије