ОБЕЛЕЖЕНА ПРИЈЕПОЉСКА БИТКА

Традиционално окупљање учесника битке, грађана и омладине посвећено је родољубима који нису устукнули пред готово двадесет пута бројнијим снагама и до зуба наоружаних непријатеља

ПРИЈЕПОЉЕ. На месту где се током НОР-а налазила болница, у чијим зидинама је касније подигнут монументални спомених палим борцима, на левој обали Лима, у присуству великог броја грађана и преживелих бораца, 4. децембра обележено је 68 година од битке у којој су партизани својим телима спречавали продор непријатељских јединица. Историчари су ту битку означили најдраматичнијом и најкрвавијом  једнодневном битком на југословенском ратишту током Другог светског рата. Управо Пријепољском битком отпочела је шеста непријатељска офанзива.

Овог децембра над долином Лима спустила се магла густа као тесто. Та река, како нам рекоше Пријепољчани, годинама није била толико плитка. Суша је учинила то да може и да се прегази. А пре 68 година толико је била набујала да се преливала преко обала. Носила је све пред собом. Управо око реке збила се битка у којој је животе на олтар отаџбине положило око 500 бораца НОР-а.

Народ никада не заборавља оне који су се жртвовали за слободу отаџбине и будућност генерација што долазе..

Свечаност je отпочела интонирањем државне химне.

Домаћин свечаности био је 89-годишњи Милош Лучић, председник Општинског одбора СУБНОР-а.

Магла се постепено разилази.

Бораца више нема у оном броју колико их је некада било. Нема ни њиховог строја. Многи су, због нарушеног здравља, остали код својих кућа.

После одавања поште погинулима, полажу се венци. Сем Републичког одбора СУБНОР-а Србије, Клуба генерала и адмирала Србије, венце су положили и представници бораца, градова и општина: Београда, Ааранђеловца, Бајине Баште, Ужица, Косјерића, Ивањице, Прибоја, Нове Вароши, Пљеваља, Бијелог Поља… У име Клуба генерала и адмирала Србије палим борцима пошту је одао генерал-мајор у резерви Душан Војводић.

– Иако се из године у годину понављају речи о пријепољској драми из 4. децембра 1943. године, овде у зидинама болнице, таласима леденог Лима, брдима Градина и Соколица и околини Пријепоља изгледа да никада нема довољно речи да прикажу тежину борбе, величину храбрости и трагику догађаја, казао је председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић.

Одјекују партизанске песме…

Јелисавета Миловановић, члан Председништва Републичког одбора СУБНОР-а Србије у обраћању борцима и грађанима, ту битку назвала је Пријепољским термопилима.

– Овде су се заједно са Немцима борили четници Драже Михаиловића и јединице Муслиманске милиције. Па ко може домаће слуге у служби непријатеља да прогласи патриотама, нагласила је Јелисавета Миловановић.

Међу учесницима свечаности приметан је и већи број младих. Скојевске заставе лепршају у рукама Стефана Бароша и Богдана Нинковића.

– Не могу да схватим вандализам људи који су са зидина болнице поскидали 23 бронзане плоче са исписаних имена 497 ратника, што су овде пали штитећи пролаз ка 4.000 рањеника који су се у то време налазили у близини Пљеваља, каже учесник битке пуковник у пензији Ђорђе Бујак.

Ђаци пријепољских школа извели су пригодан културно-уметнички програм,а пљеваљски песник проф. Слободан Вучинић казао је своју песму посвећену пријепољским јунацима.

– На окупљањима бораца и потомака све је више младих људи, рекао нам је Милорад Блечић, секретар Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

На младима свет и остаје.

 

ОБЕЛЕЖЕНА ПРИЈЕПОЉСКА БИТКА

Јунацима одбране у част