И З В Е Ш Т А Ј О ПРОБЛЕМИМА, ЗАДАЦИМА, ОБАВЕЗАМА И АКТИВНОСТИМА
из области статусног, материјалног и социјалног положаја војних осигураника ратних војних инвалида и чланова њихових породица, са којима се суочавало Удружење Клуба генерала и адмирала Србије у току 2010. године, a који је усвојен на годишњој седници Скупштине Клуба 25. новембра 2010.године.
У складу са Статутутом и годишњим Планом рада, 25.11.2010. године, одржана је годишња скупштина Клуба генерала и адмирала Србије. На овој седници Скупштине, поред чланова Клуба, присуствовалe су многе званице и гости као и представници Министарства одбране, СУБНОР-а Р. Србије, Удружења војних пензионера Србије, Ратних војних инвалида и других удружења, организација и медија.
На дневном реду, поред осталих питања, разматран је и Извештај о проблемима, задацима, обавезама и активностима из области статусног, материјалног и социјалног положаја војних осигураника, ратних војних инвалида и чланова њихових породица, са којима се суочавало Удружење Клуба генерала и адмирала Србије у току 2010. године, а који је једногласно усвојен на годишњој седници Скупштине Клуба 25.11.2010. године.
Истичемо најбитније проблеме, садржаје, задатке и активности.
У складу са одлуком Владе Србије, пре две године донета је одлука да се приступи Реформама пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији и изради новог јединственог Закона о пензијском и инвалидском осигурању. У складу с тим, одређена је и радна група за израду Нацрта и Предлога закона. У тој радној групи били су и представници Удружења војних пензионера Србије и Клуба генерала и адмирала Србије. Међитим, из нама непознатих разлога, по одлуци представника Владе Србије, ускраћен је даљи рад наведеним представницима на коначној изради Нацрта и Предлога закона, који се сада налази у Скупштинској процедури.
Највероватније да је до овакве одлуке дошло због изношења конкретних предлога и решења, да се, због специфичности војне службе, за све војне осигуранике задржи досадашњи аутономни систем пензијског и инвалидског осигурања, односно донесе посебан закон, или да се у јединствени систем пензијског и инвалидског осигурања Србије, ово питање регулише у посебном делу, односно Поглављу за све војне осигуранике.
Посебно је указивано да би свако другачије решење довело до изузено тешких и несагледивих последица и довођења у правну неједнакост професионалних припадника Војске, пензионисаних војних лица и чланова њихових породица у погледу права која им по основу службе у Војсци припадају.
Разлози за аутономно уређење система социјалног осигурања војних осигураника, који су истацани приликом предлагања решења, огледају се у следећем:
– У садашњем тренутку, због одређених специфичности појединих категорија осигураника, постоје и различити системи пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији а самим тим и више закона о пензијском и инвалидском осигурању. Подсећамо да је после 1945. године и све до краја 1972. године, постојао јединствени Закон о социјалном осигурању свих запослених у држави, који је обухватао, поред пензијског и инвалидског осигурања, и здравствено осигурање запослених и пензионисаних лица.
Овакав систем, поред добрих решења имао је и одређене недостатке и слабости, јер није уважавао изузетно велике разлике које су се односиле на статус и положај појединих категорија лица, из којих су произилазила и одређена права из таквих специфичности а исте је требало уредити и увести у правни систем.
Овакав систем, због изузетно великих разлика које су се односиле на положај и статус припадника Војске и грађана у друштву а посебно због специфичности војне службе и права која су произилазила из те службе, 21.децембра 1972. године, донет је посебан Закон о социјалном осигурању војних осигураника („Службени лист СФРЈ“, бр.67/72), који уз се одређене измене и допуне и данас примењује и функционише. На основу овог закона формиран је посебан Фонд за социјално осигурање војних осигураника, као Заједнице за социјално осигурање са почетком рада од 01.01.1973. године. Основна делатност, задаци и обавезе Фонда је остваривање права из социјалног осигурања војних осигураника утврђених Законом о Војсци Југославије у посебном поглављу (глава XV и XVI);
– Све до доношења Закона о министарствима Р. Србије, социјално осигурање војних осигураника било је у надлежности Министарства одбране (где је фактики и данас) а према овом закону сада је та област у надлежности Министарства за рад и социјалну политику. Иако је према овом закону област социјалног осигурања војних осигураника требало бити правно уређена и да заживи од 01.01.2009. године у саставу овог Министарства, до данашњег дана, колико је нама познато, то се није догодило. Највероватнији разлози за овакво поступање је и сложеност материје која се треба правно уредити, узимајући у обзир специфичност војне службе и стандарде који су општеприхваћени у Војсци и у друштву, а највероватније и велике неизмирене а приспеле обавезе према војним осигураницима;
– Систем школовања кадра за потребе Министарства одбране и Војске Србије има своје специфичности и разликује се од система школства у грађанству, због чега постоје и посебне школе за наменско школовање за потребе војне службе;
– Специфичност вршења професионалне војне службе по свом карактеру, трајању рада, посебним напорима или повећаним ризицима у току службе је у потпуности различита у односу на запослене у друштву. Ово посебно ако се имају у виду услови под којима се врши служба у Војсци, а нарочито учешће на вежбама, маневрима, узбунама, рад дужи од пуног радног времена без надокнаде, службе дежурства, ограничена слобода кретања, немогућност и ограничења путовања у иностранство, немогућност бирања радног места и места службовања, премештаји
(5 до 7 премештаја а старије генерације и преко 10 премештаја у току службе), вршење службе у свим условима као и ангажовање у свим другим ванредним ситуцијама проузрокованим потребама и обучености јединица и установа Војске и сл;
– У Министарству одбране и Војсци Србије постоји преко 1000 занимања и дужности којих нема у грађанству (нишанџија, ракеташ, пунилац, оператор на ракетном систему, радариста, осматрач, пешадинац, артиљерац, авиомеханичар, пилот надзвучног суперсоничног или борбеног авиона, ронилац, падобранац и још многобројна занимања у ваздухопловству, ракетним јединицама, инжињерији, речној флотили и др. као и дужости (командир одељења, вода, батерије, чете, командант батаљона, дивизиона, пука, бригаде, дивизије, корпуса и сл.);
– Преко 70% брачних другова професионалних лица због наведених околности је незапослено;
– Изузетан проблем школовања деце у месту становања професионалног војног лица, нерешено стамбено питање, превремено пензионисање, скромна материјална примања, немогућност запошљавања у друштву и немогућност стицања додатних примања, па је остваривање пензије, без обзира колики је њен износ, једини основ за њихову егзистенцију и егзистенцију њихове породице;
– У Војсци постоје чинови и дужности у које се припадници Војске унапређују и постављају у току службе, а према којима се искључиво утврђују плате и пензије као и издвајања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање;
– Унапређење официра и подофоцира у одређене чинове, након завршетка средње војне школе или војне академије, сагласно Уставу Србије врши председник Републике Србије а попуна радног или формацијског места врши се наредбом надлежног старешине или указом председника Републике Србије (за лица чина генерала). Према томе, услови за попуну радног односно формацијског места у Министарству одбране и у Војсци Србије, су потпуно раличити у односу на услове који су прописани посебним законима за лица запослена у грађанству;
– Систем плата, додатака и других новчаних примања у Војсци, због истакнутих специфичности, у потпуности је различит од система плата и других новчаних примања запослених у друштву, а који и у једном и другом систему представља основ или базу за утврђивање права из социјалног осигурања;
– Такође, једна од специфичности је и разлика у начину и поступку усклађивања пензија пензионерима у друштву и војних пензионера;
– Квалификациона структура професионалних војних лица а тиме и пензионисаних војних лица је у просеку за 30% виша у односу на запослене и пензионисана лица у друштву. Према расположовим подацима од укупног броја пензионисаних војних лица 60,12% је са високом стручном спремом, са вишом стручном спремо је 7,39% док је преосталих 32,49% са средњом стручном спремом (у србији има високу стручну спрему 6,52%, вишу 4,46% а средњу 42,08%). Такође, просечан пензијски стаж код војних пензионера износи 38 година, што је далеко већи у односу на пензионере у Србији;
– Чињеница је да највећи број лица у грађанству максимум вредновања у току радног века, а тиме и плату, постиже након 15 или 20 година радног стажа, што углавном и задржавају до краја радног века. Насупрот томе, професионална војна лица, максимални износ плате постижу на крају радног века и то по основу чина у који су унапређени пре престанка службе односно дужности на коју су постављени.
Такође, треба имати у виду чињеницу да се лице у грађанству може као почетник поставити или распоредити на највише дужности и да при томе оствари и највећи износ плате односно примања (саветник или помоћник министра, државни секретар у министарствима, директор јавног предузећа и сл.), што је таква могућност у потпуности искључена за припаднике Војске и друге специфичности.
Међутим, иако је указивано на наведене специфичности, надлежни органи Владе Србије доносе и предлажу Скупштини доношење закона, не водећи рачуна о тешким последицама које су настале или настају применом таквих прописа, како за појединца такође и за државу у целини.
Доношењем Закона о Војсци Србије ( „Службени гласник РС“,бр.116/07), који је ступио на снагу 1. јануара 2008. године, одредбама члана 197. став 2. овог закона, из Поглавља XVI Закона о Војсци Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 43, са каснијим новелама), који се односи на пензијско и инвалидско осигурање, стављен је ван снаге само члан 261. тог закона, којим је било регулисано да се војне пензије усклађују у проценту идентичном повећању (смањењу) плата активних војних лица.
Наиме у прелазним одредбама Закона о Војсци Србије (чл. 191. и 192. став 4.) задржан је дотадашњи начин утврђивања износа пензија само за војне осигуранике, који право на пензију остварују по ступању на снагу овог закона. Пензијски основ за обрачун висине војне пензије за ова лица чини месечни износ плате без пореза и доприноса која војном лицу припада у месецу у коме му престаје служба, а пензија за пун пензијски стаж износи 85% од тог пензијског основа.
Док је одредбама члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије регулисано да се усклађивање износа војних пензија остварених до ступања на снагу овог закона, као и пензија остварених по ступању на снагу овог закона, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији.
Очигледно је да је новодонетим решењима направљена нека комбинаторика у вези са уређењем права из области пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника, на тај начи што се за нека лица примењује један закон а за друга лица други закон.
Оваква решења немају никаквог утемељења у правном систему јер су војни осигураници истог чина, положаја и дужности стављени у правно неједнак положај у погледу остваривања стечених права по основу службе у Војсци, чиме су нарушена и основна људска права и повређени су основни принципи једнакости грађана из члана 21. Устава Србије.
Последице наведених одредаба Закона о Војсци Србије, су несагледиве, велике и ничим оправдане. Ступањем на снагу Закона о Војсци Србије, за веома кратко време и то од 1. јануара 2008. године у Р. Србији створене су четири категорије војних пензионера, са различитим износима пензија, а истог су чина и положаја и са истим пензијским стажом.
Илустрације ради, наводимо стање после повећања плата професионалних војних лица од 1. јануара 2008. године (одмах после ступања на снагу Закона о Војсци Србије): Пензија заставника I класе пензионисаног закључно са 31.12.2007. године износи 26.097 динара, а лица истог чина, пензионисаног после тог датума износи 31.923 динара или 22,35% више; пензија пуковника пензионисаног закључно са 31.12.2007. године износи 46,230 динара, а лица истог чина пензионисаног после тог датума пензија износи 72.002 динара или 36% више. Овакво стање настало је је у условима када плате и пензије нису повећаване дуже од две године, а да је било неко нормално стање, број категорија лица био би још већи а разлике у износима пензија још драстичније и израженије. Истичемо да оваква решења не постоје ни у једној држави на свету.
Треба имати у виду да ће се разлике у износима пензија, лица истог чина и положаја применом новодонетих решења као и усвајањем предложених решења у Закону о изменама и допунама закона о пензијском и инвалидском осигурању, још више повећавати и да ће у догледно време лицу, са највишим чином у Војсци, у који је унапређено, а пензионисано је до краја 31. децембра 2007. године, износ његове пензије бити на нивоу укупних примања (плате) најнижег чина у Војсци (десетар по уговору), што је неоправдано и правно недопустиво.
Због тога, наведена решења и настале последице изазвале су реаговање великог броја војних осигураника, тако шо су за остваривање својих права по основу службе у војсци били принуђени да подносе тужбе пред судовима опште надлежности и покрећу иницијативе за оцену уставности и законитости наведених чланова Закона о Војсци Србије, пред Уставним судом Републике Србије.
Такође, изузетно несагледиве последице изазвало је и незаконито поступање надлежних органа, у вези са практичном применом Уредбе о изменама и допунама Уредбе о платама и другим примањима професионалних војних лица и цивилних лица у војсци СЦГ („Службени лист СЦГ“, бр.35/04). Овом уредбом, која је ступила на снагу 01.08.2004. године, повећана је плата професионалним војним лицима у износу од 8 до 16%, зависно од дужности односно од формацијских места на која су та лица била постављена.
Сагласно одребама члана 261. Закона о Војсци Југославије, извршено је и усклађивање пензија војним осигураницима у истом износу. Међутим, овакво решење примењивано је само за пензионисана војна лица којима је престала служба после 01.08.2004. године, а не и на лица којима је престала служба пре овог датума, што је супротно наведеним одребама закона. Овакав поступак надлежних органа, такође је изазвао велико незадовољство и огорчење код оштећених лица, што их је натерало да путем тужби пред надлежним судовима остваре своја права, обавезујући Фонд СОВО да свим корисницима права донесе решења о усклађивању пензија по новоденотој Уредби. Оваквим решењем, сва пензионисана војна лица стављена су у правно једнак положај.
Ово усаглашавање је извршено децембра месеца 2007. године (после три године од доношења уредбе). Међутим, иако су донета решења о усклађивању пензија, Фонд СОВО, није извршио исплату корисницима тог дела пензије, са обраложењем да нема финансијских средстава.
С тим у вези, Влада Републике Србије, схватила је тежину наведеног проблема и прихватила предлог оштећених лица, Удружења војних пенионера Србије и других удружења и институција, да се ово питање што пре разреши доношењем одговарајућих прописа.
У складу с тим, чланом 193. став 2. Закона о Војсци Србије, прецизно је регулисана обавеза Владе Србије, да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе акт којим ће уредити начин, поступак и динамику измирења доспелих а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија, које су настале по прописима из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу овог закона.
Међутим, иако је прошло више од две године, Влада Републике Србије, није донела такву одлуку и препуштено је да војни осигураници, поново по ко зна који пут, сами путем суда остварују своја права, излажући се изузетно великим трошковима и издацима, посебно дајући велике надокнаде адвокатима и плаћање такси и надокнаде вештацима, а да не говоримо о великим и ненадокнадивим штетама које су нанете држави због плаћања затезних камата и надокнаду судсхих и других трошкова, чији је износ далеко већи од основног дуга. Према нашим сазнањима, по овом основу, пред вишим судовима у Србији налази се преко 4000 првостепених пресуда. Поставља се питање да ли је до овога морало доћи.
Посебан проблем настао је после доношења Решења Владе Србије од 25. јануара 2010. године о ванредном усклађивању пензија корисницима пензија у Републици Србији за 11,06%, са почетком исплате од 1. јануара 2008. године.
После доношења овакве одлуке Владе Србије, сви војни осигураници, који су право на пензију остварили до 31. децембра 2007. године, сматрали су да се ово усклађивање пензија односи и на њих и почели су да подносе захтеве Фонду СОВО, да им се, сагласно члану 193. став 1. Закона о Војсци Србије, ускладе пензије у наведеном износу, истовремено тражећи и мишљење од надлежних ресорних министарстава Владре Србије, Удружења војних пензионера Србије и других удружења која се брину о статусном, материјалном и социјалном положају војних осигураника и чланова њихових породица.
Према нашим сазнањима до 15. новембра 2010. године, Фонду СОВО, поднето је преко 20.000 захтева за усклађивање пензија.
С тим у вези, те након сагледавања важећих прописа и садржаја Решења Владе Србије о усклађивању пензија и одговора и мишљења ресорног Министарства за рад и социјалну политику и других стручних служби, може се закључити да постоји основ за позитивно решење поднетих захтева војних осигураника
Као што је изнето, према одредбама члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије, који је ступио на снагу 1. 1. 2008. године, прецизно је утврђено да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања на снагу овог закона као и пензија остварених по ступању овог закона на снагу, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији.
Из ових одредби закона, недвосмислено произилази да се наведеним категоријама војних осигураника, усклађивање пензија од 1. јануара 2008. године, искључиво врши према Закону о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије, као и за све остале кориснике у Републици Србији.
Оваквим законским решењем остварена је идеја и намера законодавца да се у Републици Србији за све категорије корисника пензија уведе јединствени систем усклађивања пензија.
Такође, истичемо да је овакав став у потпуности у сагласности са одговором и мишљењем које је дато од стране ресорног Министарства рада и социјалне политике Владе Републике Србије, бр. 07-00-00060/2010-07 од 26.1.2010. године, а поводом представке пензионисаног војног лица, Марковић Давида из Београда.
Осим тога, новодонетим Решењем Владе Републике Србије, ни у једној тачки није наведена посебна категорија лица односно није посебно назначено на које кориснике пензија се то решење односи, већ је прецизно дефинисано да се: „ Овим решењем усклађују пензије“, а то значи да се ово решење односи на све кориснике пензија у Републици Србији.
Из тих разлога, надлежни органи приликом разматрања поднетих захтева за усклађивање пензија треба да узму у обзир чињенице, односно важеће прописе, којима је уређена ова област. При чему треба имати у виду да је сагласно Закону о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије, свим корисницима права из Републичког фонда у 2007. години, извршено усклађивање пензија 1. априла и 1. октобра те године а да је исплата пензија са увећаним износом од 11,06% започела у првом кварталу 2008. године са важношћу од 1. јануара 2008. године.
Такође, наведеном одлуком Владе Републике Србије од 25.1.2008. године, не наводи се члан 75. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије нити да се врши било каква корекција усклађивања пензија за 2007. годину или исплата заосталог дуга за ту годину, што недвосмислено произилази и из тач. 2. и 7. наведеног Решења Владе Републике Србије којима је регулисано да се пензије у наведеном износу усклађују у односу на већ усклађену пензију по решењу из октобра 2007. године а исплата по новом Решењу (од 25. јануара 2008. године), вршиће се од 1. јануара 2008. године.
Надаље, не треба губити из вида и чињеницу да је одмах након ступања на снагу Закона о Војсци Србије, министар одбране донео одлуку да се плате професионалним припадницима Војске од 1.1.2008. године повећају у износу од 5 до 30%, зависно од чина, положаја и дужности.
Овај износ повећања није утицао на повећање пензија војним осигураницима који су остварили пензију до ступања на снагу Закона о Војсци Србије, већ се одразио само на војне осигуранике који су остварили право на пензију после ступања на снагу овог Закона, чиме је створена велика разлика у висини пензија а тиме и правна неједнакост односно дискриминација између војних осигураника истог чина, положаја и пензијског стажа.
То једноставно говори да војни осигураници који су стекли право на пензију до ступања на снагу Закона о Војсци Србије нису ни у једном систему, или боље речено “ни на небу ни на земљи“, о чему говоре и образложења Фонда СОВО дата у решењима поводом захтева за усклађивање пензија, да“ та лица нису била у систему Републике Србије“, што је без икаквог основа.
Имајући у виду изнете чињенице, наведене разлоге и дата обраложења, а посебно ако се узму у обзир изнете специфичности и стандарди у вршењу професионалне војне службе, може се доћи до конкретног закључка да је потребно донети посебан Закон о пензијском и инвалидском осигурању војних осигураника што је био и разлог за доношење таквог закона 1972. године, а у циљу отклањања наведених недостатака и довођења војних осигураника у правно једнак положај.
Међутим, уколико се жели донети јединствени закон за све запослене и пензионисана лица у Републици Србији, у том случају систем пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника, због специфичности и карактера војне службе, уградити у посебно Поглавље истог закона, што би било у сагласности са чланом 7. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије. При томе, треба истаћи и чињеницу да садашњи Закон о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије уважава одређене специфичности појединих категорија лица, као што су полиција, службе јавне и државне безбедности и др. (утврђивање висине пензије на основу просечне плате остварене у последњој години пре престанка службе, увећане пензије за 20% у односу на просечне пензије у друштву, разни додаци, накнаде исл.)
Да би се отклониле изнете изузетно тешке последице које су настале применом новодонетог Закона о Војсци Србије и отклониле створене правне неједнакости лица у погледу остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања, нужно је што пре донети одговарајуће прописе и ускадити их са Уставом Републике Србије.
У складу с тим, као крајње нужно решење, предлажемо да сви посланици Скупштине Србије сагледају изнете проблеме и да прихвате бар наше предлоге у виду амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије, који се сада налази у Скупштинској процедури, а који се огледају у следећем:
1) Да се после члана 79. Прадлога закона дода нови члан 79а, који гласи:
„Уколико је висина пензије професионалног војног лица, пензионисаног до ступања на снагу овог закона мања од просечне пензије исплаћене професионалним војним лицима истога чина и положаја у децембру 2010. године и у децембру 2011. године, пензија ће се ванредно ускладити од 1. јануара 2011. године и од 1. јануара 2012. године до тог износа.“
Ценимо да ће се решењима садржаним у поднетом амандману, отклонити досадашња правна неједнакост односно да ће се сви војни осигураници истог чина и положаја, од 1. јануара 2012. године у погледу остваривања права из области пензијског и инвалидског осигурања довести у правно једнак положај, а посебно ако се има у виду да су иста у сагласности са решењима из члана 80. Предлога Закона (прелазне одредбе), којим је регулисано да ће се “Одредбе Закона о Војсци Југославије и одребе Закона о Војсци Србије, које се односе на услове за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања и одређивање висине тих права за професионална војна лица према прописима о Војсци Србије примењивати закључно са 31. децембром 2011. године“.
2) Да се усклађивање пензија врши у складу са растом зарада у Републици Србији, што је био и предлог свих синдиката у Србији;
3) Да се угради и један члан из Удружења војних пензионера Србије у Управном одбору Републичког фонда ПИО. Ово из разлога што специфичност војне службе и интереси војних осигураника који из војне службе произилазе намећу потребу да и војни пензионери, једнако као и осигураници самосталних делатности и осигураници пољопривредници, буду заступљени у Управном одбору Фонда, а преко представника кога би именовало и разрешавало репрезентативно удружење војних пензионера;
4) Да се поступци за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника који су покренути пред надлежним органима и судовима, а нису окончани до ступања на снагу Закона, окончају по прописима који су били на снази у време покретања поступка. Осим тога, од надлежних органа тражити да се по хитном поступку донесу одговарајући прописи о измиривању насталих а неизмирених обавеза према војним осигураницама сагласно члану 193. Закона о Војсци Србије. С тим у вези, Влада Србије припремила је Прелог Закона о претварању доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг Републике Србије. На овај предлог закона УВП Србије дало је доста примедби, посебно на време исплате дуга као и на надокнаду судских и других трошкова који нису предвиђени овим законом, које је и Клуб подржао;
5) Максимално залагање и истрајавање свих органа, институција и удружења у остваривању права на усклађивању пензија лицима којима је престала професионална војна служба пре 1.8.2004. године и исплату приспелих а неисплаћених обавеза;
6) Залагање да се изврши усклађивање пензија војним осигураницима од 1.1.2008. године за 11.06%, којима је престала служба до 31.12.2007. године а на основу члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије, у ком смислу заинтересованим лицима пружити и одговарајућу правну и стручну помоћ, као што је и до сада чињено;
Успостављена је сарадња са представницима посланичких група Скупштине Републике Србије, који подржавају наше предлоге, сугестије и мишљења из области статусног, материјалног и социјалног положаја војних осигураника.
Такође, са сарадњом са Удружењем војних пензионера Србије, СУБНОР-ом Србије, Удружењем РВС, РВИ и другим удружењима и институцијама.
Посебна сарадња је остварена и са новоформираном Управом за традиције, стандард и ветеране Министарства одбране. У склопу тога 22. октобра 2010. године одржан је и заједнички састанак са начелником Управе и његовим сарадницима. Састанак је био веома садржајан и на задовољство обеју страна врло користан. Основни закључак је био да је добро и корисно успоставити бољу сарадњу и комуникацију у циљу што успешнијег извршавања задатака и обавеза којима се баве ове институције:
Упућена је ургенција Уставном суду Републике Србије да се што пре узме у разматрање Иницијатива Клуба генерала и адмирала Србије из марта 2008. године о оцени уставности и законитости одредаба чл. 190. до 197. Закона о Војсци Србије, а које се односе на начин утврђивања и усклађивање војних пензија. У складу с тим успостављен је и непосредни контакт са надлежним лицима Уставног суда, са молбом да се тај захтев односно иницијатива коначно узме у разматрање, јер се ради о правима из службе у Војсци. Наш захтев је схваћен као искрен и оправдан и надамо се да ће се, после дужег времена, том захтеву удовољити.
Б е о г р а д, 25.11.2010.године
Руководилац секције
генерал-потпуковник у пензији
Стаменко Nиколић