Писмо – Уставном суду Републике Србије

ИНИЦИЈАТИВА

за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредби чл. 190, 191, 193 и 197. Закона о Војсци Србије и члана 261. Закона о Војсци Југославије, који је незаконито и противуставно стављен ван снаге, као једини члан овог закона (поглавље XVI – пензијско и инвалидско осигурање)

Клуб генерала и адмирала
Војске Србије
Београд, 20.02.2008. године

Уставном суду Републике Србије
ул. Немањина бр. 26
Б Е О Г Р А Д

ИНИЦИЈАТИВА

Закон о Војсци Србије усвојен је на Седници Народне скупштине Републике Србије 11. децембра 2007. године, а објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, бр. 116/07, који је ступио на снагу 01.јануара 2008. године.

Закон о Војсци Југославије донет је 1993. године а објављен је у „Службеном листу СРЈ“ бр. 43/94, 28/96, 74/99 и 37/2002 и „Службеном листу СЦГ“ бр. 7/2005 и 44/2005.

На основу члана 18., 36., став 2. Устава Републике Србије и члана 29. Закона о Уставном суду Републике Србије, а имајући у виду правно дејство последице које су наступиле брисањем члана 261. Закона о Војсци Југославије одредбама члана 197. Закона о Војсци Србије и прописивањем незаконитих решења у одредбама чл. 190., 193. и 197. Закона о Војсци Србије, Клуб генерала и адмирала Војске Србије сагласно задацима утврђеним статутом овог струковног удржења да штити права свих припадника Војске Србије, пензионисаних војних лица и чланова ратних војних инвалида из области статусног, материјалног и социјалног положаја

П р е д л а ж е

Да Уставни суд Републике Србије, по хитном поступку (с обзиром да се ради о правима из радног односа) покрене поступак за оцену уставности и законитости одредби чл. 190., 191., 193. и 197. Закона о Војсци Србије са Уставом Републике Србије а сагласно чл. 18. и 36. и чл. 166. до 168. Устава Србије и донесе одлуку и утврди да су наведене одредбе Закона о Војсци Србије незаконите и противуставне, обустави примену тих одредби, врати у правно дејство одредбу члана 261. Закона о Војсци Југославије уградњом у члан 197. Закона о Војсци Србије.

О б р а з л о ж е њ е

У прелазним и завршним одредбама Закона о Војсци Србије ( конкретније у чл. 190., 191.,193., и 197.) прописана су решења и направљена нека комбинаторика у вези са уређењем права из области социјалног осигурања војних осигураника (где спадају професионална војна лица, војници по уговору и пензионисана војна лица) на тај начин што се у остваривању својих права лица доводе у правно неједнак положај,односно да се за нека лица примењује један закон а на друга лица други закон.

Овакав начин решавања нема никаквог утемељења у правном систему и недопустив је са становишта права и једнакости војних осигираника зајемчених Уставом Републике Србије и тиме представља незаконито и противуставно уређење права из ове области.

Ово посебно из разлога што је Законом о министарствима Р.Србије Социјално осигурање војних осигураника у надлежности Министарства за рад и социјалну политику па се предложена решења у наведеним члановима Закона о Војсци Србије не могу уређивати овим Законом, већ како стоји у члану 191. Закона о Војсци Србије, посебним Законом о пензијском и инвалидском осигурању војних осигураника чији је носилац Министарство за рад и социјалну политику. Одредбама члана 190. Закона о Војсци Србије је регулисано да „Војни осигураници који су до дана ступања на снагу овог Закона остварили права из социјалног осигурања настављају да користе та права према закону према којем су их остваривали“. Поставља се питање како поступати са лицима која су поднела захтеве надлежним органима или захтеве за остваривање својих права према закону који је биона снази у то време. По нашем мишљењу било је нужно прописати решење новим ставом да сви захтеви и други поднесци за остваривање права из социјалног осигурања који су поднети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се под условом и на начин којим су уређени прописима који су били на снази у време покретања поступка ако је то за осигуранике повољније. Оваквим решењем обезбедила би се правна сигурност и једнакост лица односно остварује се основно правно начело да решења из новог закона не могу бити на штету лица која су то право остварила или ће их остварити по ранијем важећим прописима. Такође оваквим решењем противуставно и ретроактивно укинуће се могућност остваривања права војних осигураника која до дана ступања на снагу Закона о Војсци Србије, нису осварена, иако је поступак за њихово остварење покренут односно процесуиран. Нема никаквог правног утемељења да се за лица истог чина и истог положаја различито утвршују и усклађују војне пензије, карактеристични су чл. 191. и чл. 193. став 1. Закона о Војсци Србије и члан 197. став 2 истог Закона.

Чланом 191. Закона о Војсци Србије прописан је начин утврђивања висине војне пензије војном осигуранику коме престане служба са правом на пензију по ступању на снагу Закона о Војсци Србије на истоветан начин који је прописан у члану 244. Закона о Војсци Југославије који је остао и даље на снази (прописан у члану 197. став 2 Закона о Војсци Србије), којим је регулисано: „До доношења прописа о војној обавези, социјалном, здравственом и пензијском инвалидском осигурању професионалних војних лица, остају на снази одредбе Закона о Војсци Југославије:…), поглавље ХV – здравствено осигурање (чл.211 до 239) поглавље XVI – пензијско и инвалидско осигурање (чл. 240. до 260 , и од 262. до 278.)…

Очигледно је да је остало на снази цело поглавље ХV (здравствено осигурање) и поглавље XVI – (пензијско и инвалидско осигурање) из Закона о Војсци Југославије једино је извршена таква незаконита инумерација што је стављен ван снаге само члан 261. Закона о Војсци Југославије, који се односи на усаглашавање војних пензија. Ово је преседан у законодавној области, а ради се о противуставном и противзаконитом решењу.

У контексу изнетог, посебно се ради о незаконитости члана 193, став 1. Закона о Војсци Србије којим је регулисано да се „усклађивање износа војних пензија војних осигураника остварених до дана супања на снагу овог закона, као и пензија остварених по ступању овог закона, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Тотална забуна, непрецизност и незаконитост оваквог решења, говори се односно упућује на неки закон који је непознат, који не постоји нити се зна извесност његовог доношења и на која лица ће се односити, што представља угрожавање права једнакости људи која су то права стекла по основу службе у Војсци по једном Закону, а новодонетим Законом поједине категорије лица у остваривању својих права упућују на примену односних одредби Закона о пензијском и инвалидском осигурању. То значи да наведена лица нису ни у једном правном систему (ни на небу ни на земљи).

Законодавац је прилоком доношења наведених одредби марао имати у виду зајемчено и остварено право одређених категорија лица и морао је сагласно уставу да обезбеди једнака права за сва лица која су их остварила по основу службе у Војсци.

Законодавац упућује у прелазним одредбама Закона о Војсци Србије да се до доношења посебног закона о пензијском и инвалидском осигурању, примењују посебна решења за једну категорију лица, а друга (неизвесна) решења на другу категорију лица. Стога је нормално да се у складу са тим пропишу иста права за сва лица у погледу остваривања права из пензионог и инвалидског осигурања а ни у ком случају да се у погледу остваривања тих права врши увођење две или више категорија лица што је незаконито и противуставно.

С тим у вези, указујемо и на поједине специфичности војне службе. Војни позив је изузетно тежак, ризичан, захтеван, сложен и изузетно специфичан у односу на позиве и занимања у грађанству. У војсци има преко 1000 занимања односно дужности којих уопште нема у грађанству. Због тога, постоје посебне школе за наменско школовање за потребе војне службе. Специфичност војне службе огледа се и у следећем: ограничена слобода кретања, немогућност или ограничење путовања у земљи и иностранству, рад дужи од пуног радног времена, дежурства без надокнаде, узбуне, вежбе, логоровања, премештаји и промене места пребивалишта (5-8 премештаја у просеку у току радног века), незапосленост брачног друга, немогућност школовања деце у месту становања, нерешена стамбена питања, превремено пензионисање, скромна материјална примања, немогућност запошљавања у друштву, немогућност стицања додатних примања

па је остваривање пензије једини основ за њихову егзистенцију и егзистенцију њихове породице.

Осим тога у Војсци постоје чинови и дужности у које се припадници Војске унапређују и постављају у току службе а што је и основ за утврђивање плата и пензија, као и издвајања доприноса из бруто плата за пензијско и инвалидско осигурање.

Чињеница је да лице запослено у грађанству (друштву) свој максимум вредновања у току радног века а тиме и плату постиже након 10 или 15 година радног односа што је задржава до краја радног века. Професионални војник максимални износ плате постиже на крају свог радног века по основу чина у који је унапређен пре престанка службе. Ово потврђује чињеницу различитости да се пензије војних лица усклађују са елементима плате истог чина и положаја свакако умањеног за износ који је истоветан у друштву. Ово апсолутно говори да се на пензионисана војна лица немогу примењивати истоветна решења из прописа о пензијском и инвалидском осигурању Р.Србије, укључујући и усклађивање пензија.

Садашња решења у Закону о Војсци Србије довело је до правне неједнакости пензионисано војно лица истог чина и положаја са различитим износима висина пензија зависно од времена пензионисања. Тренутно има 4 категорије пензионисаних војних лоца. За очекивати је да ће пензија у догледно време лица са највишим чином, у који је унапређен до престанка професионалне војне службе буде на нивоу примања (плате) најнижег чина у Војсци,(десетар по уговору) а да не говоримо да ће се створити преко 30 категорија пензионисаних лица за две године а разлика у примањималица истог чина и положаја биће и до 100%. Оваква решења не постоје ни у једној земљи у свету а и у окружењу. Износимо најочигледнији пример правне неједнакости лица истог чина и положаја која су остварила права на пензију по основу службе у Војсци. Наиме лице које је пензионисано 31.12.2007. године – по основу Закона о Војсци Југославије висина његове пензије је 30 – 50% мања од лица које је пензионисано 01.01.2008. године.

Све ово указује на потребу доношења посебног Закона о пензијском и социјалном осигурању војних осигураника, што је учињено само из тих разлога 1971. године. Свако другачије поступање је неуставно и доводи лица у неравноправан положај што је и разлог да Уставни суд Србије сагласно чл. 29. и 45. Уставног суда Србије и сагласно чл. 18., 36., 166. до 168. Устава Србије, по хитном поступку донесе одлуку и оспорене одредбе Закона о Војсци Србије укине и прогласи незаконитим и неуставним.

У Београду,

20.02.2008. године

ПРЕДСЕДНИК САВЕТА КЛУБА

ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА

генерал у пензији

Љубиша Стојимировић