Писмо министру одбране Републике Србије

Господине министре

Од Секретаријата Министарства одбране – Оделења за оперативне послове, добили смо одговор инт.бр.2209–3 од 05.12.2007. године, дат у вези представке Клуба генерала и адмирала Војске Србије упућене председнику Народне скупштине Републике Србије, ради заштите права професионалних војника и војних пензионера у вези плата и пензија, а која је прослеђена том министарству на разматрање. Налазимо за сходно да Вас и поред пуног разумевања потешкоћа с којима се то министарство суочава, обавестимо да су дата објашњења не само неуверљива и неприхватљива, него су у супротности са постојећим прописима и стварним чињеницама.

 

С тим у вези, овом приликом би истакли само неколико битних чињеница које несумњиво потврђују став који смо изнели и оправдавају настојање да се инсистира на доследној примени прописа којима се регулишу плате професионалних војника и пензије корисника војне пензије.

Наиме, није спорно, како се то наводи у датом одговору, да је одредбама чл.71. 75. 87. и 137. Закона о Војсци Југославије, те чл.52. Уредбе о платама и другим новчаним примањима професионалних војника и цивилних лица у Војсци Југославије (“Службени лист СРЈ“ бр.35/94, 42/94, 9/96, 1/00, 2/00, 54/02, 35/04 и 42/05), као и Одлуком савезне владе ЕП бр.2 од 05.јануара 2000. године, врло прецизно прописано колико може износити најнижа просечна плата професионалних војника и цивилних лица у ВЈ. Затим, колики се укупни износ средстава, за тако најниже одређене просечне плате у буџету мора обезбедити у односу на нето зараду по запосленом исплаћеној за претходни месец у привреди Републике Србије.

Конкретно то значи да коефицијент за утврђивање најмањег укупног износа средстава за плате професионалних војника износи 3.0 према нето заради по запосленом исплаћеној за претходни месец у привреди Републике Србије, а цивилних лица у ВЈ – 2,1 према тој заради.

Дакле, то су неопходне нормативне претпоставке које омогућавају и обезбеђују законитост, најпре при обезбеђењу укупног износа средстава за плате, а затим за њихов обрачун и исплату сваком појединцу према укупном броју бодова, односно коефицијената.

Такође, није спорно да Министарство одбране перманентно од 2000. године, па све ево до краја 2007. године, супротно наведеним прописима као и прописима којима се уређују и пензије, врши обрачун и исплату плата запосленим у војсци и пензија корисницима војне пензије у знатно мањем износу од минималног износа, који је чланом 75.ст.1. Закона о Војсци Југославије прописан и Одлуком савезне владе ЕП бр.2 од 05.јануара 2000. године, одређен, а која је још увек на снази.

Међутим, у објашњењу Секретаријата министарства одбране се констатује да се и поред свих напред изнетих неспорних чињеница, при исплати плата и пензија у свему поступа у складу са наведеним прописима. Односно, да је министар одбране, у оквиру расположивих средстава у буџету намењених за плате и пензије, правилно и законито одређивао вредност бода за обрачун плата и пензија, без обзира што се том вредношћу бода није обезбеђивао прописани минимални однос просечне основне плате професионалних војника у односу на нето зараду у привреди Републике Србије. Дато објашњење је у суштини противуречно.

Насупрот свему томе чињенично стање ствари је сасвим другачије, на које овом приликом желимо да скренемо вашу пажњу.

Наиме, у претходном периоду за сваку буџетску годину, не само да је планирано него је обезбеђено и на рачун Министарства одбране за плате и пензије уплаћивано више средстава од оног износа који је омогућавао исплату плата и пензија у минималном износу прописан чл.75.ст.1. Закона о ВЈ, чл.52. Уредбе о платама и Одлуком Савезне владе ЕП бр.2 од 05.01.2000. године. Уместо да се та средства користе за исплату плата и пензија, зашто су планирана и намењена, она су умањивана и преусмеравана за друге потребе тзв.“Текући материјални расходи“, тако да се сада обрачун и исплата плата и пензија врши у износу од 33,33% од законом прописаног минималног износа.

Примера ради, навешћемо конкретне податке за неколико година.

За 2000. годину у Савезном буџету за исплату личних примања – плата припадницима ВЈ и Савезног министарства за одбрану, обезбеђено је укупно 6.304.640.000,00 динара.

Према подацима из завршног рачуна савезног буџета за 2000. годину, од овог износа на рачун ВЈ уплаћено је 5.542.537.857,00 динара.

А, за исплату просечних нето плата на основу чл.75. и 137. Закона о ВЈ професионалним војницима односно цивилним лицима у Војсци, било је потребно 2.771.872.179,00 динара, или 50% од уплаћеног износа. Дакле, разлика између обезбеђеног износа у буџету и потребног износа према коефицијенту 3.0, за плате износи 2.770.665.678,00 динара. То значи да је за овај износ остало више средстава, која су предвиђена за плате и пензије, уз примену коефицијента 3.0.

У 2001. години, у савезном буџету и на жиро рачун Војске за плате у војсци уплаћено је 10.493.440.000,00 динара, а за плате према коефицијенту 3.0 (минималне просечне плате) било је протребно 6.256.684.067,00 динара. Разлика између обезбеђеног и минимално потребног износа било је 4.236.755.933,00 динара, толико је остало више средстава.

Али и поред тога, минимално потребни износ од 6.256.684.067,00 динара, применом коефицијента 3.0, умањен је за 1.873.745.000,00 динара и тај износ је преусмерен за друге потребе, на уштрб примања запослених у Војсци.

У 2002 години у савезном буџету је за исплату бруто зарада запослених у МО и ВЈ обезбеђено 13.595.361.000,00 динара, а према коефицијенту 3.0 за те зараде било је потрбно 11.847.693.972,00 динара, односно више је било у буџету обезбеђено 1.747.667.028,00 динара за бруто зараде запослених у МО и ВЈ, од минимално прописаног износа, уз примену коефицијента 3.0.

За 2003. годину у савезном буџету за исплату бруто зарада запосленим у МО и ВЈ обезбеђено је 16.345.754.573,00 динара, а према коефицијенту 3.0 за ове зараде било је потребно 12.618.070.438,00 динара, односно за те намене у буџету је било обезбеђено 3.727.684.135,00 динара више.

Слична је ситуација и за остале године, што се може проверити увидом у буџет и реализацију буџетских средстава према завршном рачуну.

Према томе, оправдано се и сасвим логично поставља питање зашто је министар одбране супротно чл.52.ст.2. Уредбе о платама и другим новчаним примањима професионалних војника и цивилних лица у Војсци Југославије (“Службени лист СРЈ“ бр.35/94, 42/94, 9/96, 1/00, 2/00, 54/02, 35/04 и 42/05) и Одлуци савезне владе ЕП бр.2. од 05.јануара 2000. године, на коју се увек позивао, доносио одлуку о вредности бода, односно вредности коефицијента за обрачунавање плата у војсци, у знатно мањем износу од оног којим би се омогућило да просечна плата по чину и положајна плата официра не буде мања од три нето зараде које служе као основа за утврђивање зарада запослених у Републици Србији, иако је у буџету било обезбеђено не само довољно, него и знатно више средстава.

Тако поступање се ничим рационалним не може оправдавати. Свако настојање да се прикаже како није било средстава у буџету, насупрот изнетих чињеница, представља у најмању руку обмањивање оних који су таквим одлукама погођени.

Илустрације ради, од септембра месеца 2004. године, па све до септембра месеца 2006. године, дакле пуне две године, вредност бода за обрачун плата у ВЈ и пензија, износио је 7,28 динара и није се мењао. То значи да су за читав тај период плате у Војсци и пензије корисника војне пензије биле на истом нивоу док то није био случај за плате осталих које су такође исплаћиване из буџета. А, за то време из месеца у месец просечна нето зарада запослених у Републици Србији перманентно је расла. Раст нето зарада у  Републици Србији представља показатељ економских могућности привреде у држави и параметар према коме се требају усклађивати плате запосленима у Војсци, а тиме и пензије корисника војних пензија.

Још конкретније, просечна плата официра за мај 2006. године, износила је 19.999,25 динара, а просечна зарада по запосленом без пореза и доприноса у привреди Републике Србије за месец април 2006. године, износила је 20.057,00 динара. То практично значи да је просечна плата официра, који су сви са високом стручном спремом, била мања од просечне зараде запослених у Републици Србији, која обухвата запослене од неквалификованих до високо образованих. А, однос би у корист официра требао да буде 3.0 (тј. 20.057,00 ×3.0 = 60.171,00).

На крају, господине министре затражите од стручних служби да вам објективно и тачно сачине анализу према прописаним мерилима и критеријима који се примењују за одређивање и обрачун плата и пензија у ВЈ и МО, затим, колики је износ средстава за те намене планиран у буџету, колико је одобрено буџетом, колико је уплаћено у буџету, а колико на рачун Војске односно МО и како су та средства намењена за плате и пензије трошена и за које потребе су преусмеравана. Тек након тога ћете имати увид у стварно стање, у противном само ћемо се обмањивати.

Успут, напомињемо да би се имала потпунија представа о неким релацијама довољно је да се упореде подаци о просечним примањима запослених у Републици Србији са високом стручном спремом са просечном платом официра у Војсци, који су такође са високом стручном спремом, па ће се јасно видети какав је тај однос и чија је просечна плата мања, односно већа. А, о тежини и сложености посла овом приликом да не говоримо.

Господине министре, очекујемо да ћете одвојити потребно време да пажљивије сагледате сва ова питања и потешкоће које су присутне или боље рећи које се намећу и о свему томе донети правилан закључак, на бази којег ће се по тим питањима доносити законита одлука.

С поштовањем

Председник скупштине
Клуба генерала и адмирала
генерал–пуковник у пензији
Спасоје Смиљанић